Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИ JA

479

„Устав који ћемо ми донети остао би.-мртво слово на папиру,. ако не би имао живу душу, ако га наши грађани не би третирали као своје најјаче законско оружје за наш даљи правилан развитак и за спречавагье свих могућих скретања и деформација у нашем друштвеном животу убудуће“. Ове речи друга Тита сам цитирао да бих нагласио: да и овде када-се говори о једном појединачном акту,_ Уставу, истине се то да сам акт када je донец представља мртво слово на хартији ако не би, значи, прошао кроз свест људи као значајан инструмент изградгье социјалистичког друштвеног система. - ' Зато сматрам да треба реки да je први елемент права то што je право непосредни регулатор у датим условима свести људи и држава у. гьиховим друштвеним и међународним односима и посредни регулатор самих ових односа. Овако допугьен и коригован овај елемент мени изгледа да боље одговара стварном стању него рећи.само да je право регулатор друштвених односа. Други елемент који се односи на то да се регулисагье друштвених односа врши путем правила понашања (норми) која изражавају вољу владајуће класе прописаних или санкционисаних од државне власти, по мом мишљењу, исто тако je могуће допунити и кориговати у циљу давања потпунијег општег појма права. Прво због тога што правила понашагьа која изражавају вољу владаjyhe класе, прописана или санксионисана државном влашћу,; односе се утлавном на унутраппье право а не и на међународно право, јер међународна правила понашагьа не прописује или не санкционише само државна власт, поготово не државна власт једне државе, него или више држава или међународне организације. Па, како je право једна појава која постоји у друштву и то не само у оквиру једне одређене државе него и у међународном животу, то се намеће потреба допуне и корекције у овом смислу и овог другог елемента општег појма права. Друго, на данашњем стушьу друштвеног развитка не можемо говорити о томе, по мом мишљењу, да право изражава увек само вол>у владаjyhe класе. То je вредело за експлоататорске друштвено-економске формације: робовласничко друштво, феудализам и капитапизам. На данашњем стушьу друштвеног развитка, када имамо право и у социјализму у коме оно одражава не само вољу радничке класе него и других ело јева радног народа односно вољу радног народа, мислим да je потребно кориговати поменути елемент и у овом смислу. Голунски и Строгович у напред цитираној њиховој дефиницији права нису ту корекцију извршили, мада су то урадили када су дали дефиницију совјетског права (види; Голунски —• Строгович: н. д„ с. 180). Tpehe, код овог другог елемента права, мислим да треба подвући да се помоћу норми (правилима понашагьа) заштићује у њима изражени интерес владајуће класе у капитализму или радног народа у социализму, да се у датим условима изграде, учврсте и развију за гьих корисни друштвени односи и друштвени систем, или да се помоћу ових норми заштиfiyje у њима изражени интерес, који je резултат усклађивања интереса разних држава или гьихове борбе да се изграде, учврсте и развију корисни или у датим условима нужни односи држава. Што се тиче трећег елемента који je наведен не само у дефиниции-! права Голунског и Строговича него и у свим постојећим дефиницијама, найме да су ове норме обезбеђене државном принудом или санкцијом, мислим да je он тачан уколико се односи на унутраппье право. Међутим, тај елемент права je врло дискутован кад je у питању међународно право. Мени се чини да овај елемент општег појма права, узимајући у обзир да право чини не само унутрашгье него и међународно право, треба проширити.и рећи да су правые норме обезбеђене у оквиру сваке земље држ;авном принудом или међународном принудом у међународном животу.