Анали Правног факултета у Београду

478

АНАЛИ IХРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

граднье одређеног друштвеног система. То je отприлике онај задатак који je постављао, као што вам je познато, Маркс, кад год je приступао изучавању одређене појаве: прво открити одређене законитости а затим до танчина испитивати последице које се одражавају у животу. С те стране постматрано, ова врста дефиниција je у ствари кориснија и научно тачнија, по мом мишљењу, од прве врсте дефиниција права, иако можда изгледа чудновато да ja као наставник међународног приватног права расправљам о општем појму права. Било би природније да се тим проблемой више баве представници ошпте теорије права. Међутим, ja сматрам да je ово једна огапта дискусија између нас и да треба дати одговарајући прилог без обзира на то ко шта предаје. Наиме, треба изложити како ко сматра појам права да би се евентуално сложили, ако je могуће, у погледу одређених елемената које право треба данас да има. Од ове друге врсте дефиниција мени изгледа, као што сам малопре напоменуо, најприкладнија Голунски —Строговичева дефиниција права. Без обзира на то што je овде у дискусији, разуме се, било и супротних мшпљења. Мени тако изгледа због основних елемената који су у њој садржани. Ти елементи, као што вам je познато, jecy: прво, да je право регулатор друштвених односа; друго, да то чини путем правила понашања која изражавају вољу владајуће класе и треће, да je гьихова примена обезбеђена државном принудом. У целини, она најближе одражава оно што je у стварности унутраппье право. Међутим, мени изгледа да je и овом дефиницијом дефинисано углавном унутраппье а не и међународно право. Перед тога ja ћу покушати да допуним извесне елементе или да предложим корекцију појединих елемената. У том циљу hy се прво задржати на сваком од ових елемената који долазе до изражаја у Голунски —Строговичевој дефиницији права. Лрег£ елемент да je право регулатор друштвених односа по мом мишљењу није потпун и због тога не одражава у потпуности оно што право у стварности представља. Овај елемент није потпун, прво због тога што je речено да je оно регулатор друштвених односа али не и у датим условима. Друго, код овог елемента треба да дође до изражаја и чињеница да je оно и регулатор међународних односа, односа између држава. Tpehe, овај елемент мени изгледа да je непотпун и због тога што право тек посредно регулише друштвене и међународне односе. Право односно држава je мртво слово на хартији ако претходно не прође кроз свест човека. Из тога произилази закључак да код овог елемента треба да дође до изражаја да право регулише непосредно свест људи и држава како да поступају у њиховим међусобним односима а тек посредно и саме те односе. Овакво схватање, по мом мишљењу, изгледа да je више у складу са схватањима класика марксизма а делимично je дошло, тако бар мени изгледа, до изражаја и у речима друга Тита поводом доношена нашег новог Устава. Наиме, познато- je да код класика марксизма право долази у друштвену супраструктуру, оно je део друштвене надградше, мада je ближе друштвеној бази него остали облици друштвене надградње. Оно заједно са политиком, филозофијом, књижевношћу, уметношћу, културом уопште, моралом, етиком, итд., у датим условима формира свест кпд људи. И ми заиста видимо да и у овом случају (када je у питаньу право) пре можемо говорит о том формирању у датим условима свести код човека или трупе људи или држава у вези са тим како се мора постулат у одређеним односима, него што можемо говорит о непосредном регулисању друштвених односа од стране правних норми. Ипак, тиме не желим да кажем да и свеет л>уди непосредно ствара интересе које право заштићује. Ja бих овде само цитирао оно што je друг Тито рекао говорећи о нашем Уставу: