Анали Правног факултета у Београду

515

ДИСКУ СИЈА

рекао неколико речи о појму уопште. И најпримитивнији језици располажу појмовима јер језик и мисао оперишу појмовима. Ппак, апстрактинији, општији појмови су својствени вишем стушьу развитка људске свести. Примитивна законодавства не познају опште појмове. Римљани су испрва имали посебне тужбе: за штету због напасања стоке на туђем земљишту (actio de pastu), због исеченог дрвета (actio de arboribus succisis) и уграђене туђе греде (de tigno iuncto). Тек je lex Aquilia створио донекле уопштени правый појам накнаде штете. Појединачан и таксативан метод карактерише pi све тзв. варварске законике (в. Салиски закон). Током времена створени су многи правый појмови којима се и данас служимо. Највећи део тога посла обавили су Римљани. Међутим, колико ми je познато, о појму права нису непосредно говорили, нису га непосредно одређивали. Они, додупхе, пишу: ius est ars boni et aequi, или iuris praecepta sunt haec: honeset vivere, alterum non laedere, suum cuique trïbuere. Овде je вше узгред реч о томе какво право треба да буде него о томе пхта je право, каква je садржина тог појма. Вероватно je да су сматрали да je право нешто сасвим одрећено, те га не треба ни дефинисати. Практичан дух римских правника није био наклоњен одређивању садржиые појмова за које се сматрало да су јасни, нити апстрактном теоретисању уопште. Потоња склоност ка дефиницијама, ка одређивању појмова, која je 'понекад претеривала, мислим да има корен у грчкој философији а добила je пун замах у време рационализма. У доба владавине Разума, када се веровало да je људски ум свемоћан, a знање и просвећеност лек за све недаће, људско знање je представљало хармоничан скуп појмова, међу којима нема противречности, који су међусобно сагласни и мањевише јасни. У не тако давној прошлости запажа се криза појмова као да сумња нагриза здавье знавьа. Ова наша дискусија показује колико je та криза дубока. На Правном факултету састајемо ce већ четврти пут да бисмо одредили основни појам свих правних дисциплина. 2. Шта су разлози те кризе појмова? Мислим да су следећи; Првб, то су они општи разлози које je окрио Ајнштајн и о којима не треба много говорити. То je релативност и условност свега, нашег знања и свих истина. Други разлог, који je у извеској мери везан са првим, јесте несавршеност наше мисли. Наша свест je склона токовима који имају тенденцију ка праволинијском кретању. Поред тога и најсавршенија свест не располаже са толиким бројем варијанти да би обухватила све модалитете једног феномена стварности. У нашој свести поједини појмови су јасно одређени и црвеним линијама одвојени. Али у стварности има низ појава које имају прелазни карактер, које не можемо без тешкоћа да сврстамо у једну или другу категорију. На пример, јасно je шта je дрво, а шта трава. Али вегетација цунгле верујем да би пружила примере флоре који би нас довели у недоумицу и које би било тешко сврстати у једну или другу категорију. Због ове неадекватности свести стварности, путем свести врши се маке или веће насиље над стварношћу, насилно се ограђује оно што често нема ограде већ се преплиће и прелива једно у друго. И; појам права тешко je одвојити од сродних појмова морала, обичаја. Трећи разлог који има нарочит знача) при одређивању садржине појма права и несугласица око тога јесте тежња да се у дефиницији обухвати све, да се исцрпи садржина тог појма. A знање сваким даном бива све обимније, те ако желимо да у дефиницији кажемо све, јасно je да ће бити непотпуних или рогобатних дефиниција. Пошто je такав поступав немогућ, довољно je издвојити битне, суштинске елементе. 3. Који су то битни елемнти појма права? Верујем да нећу бити много оригиналан. Они су следећи: