Анали Правног факултета у Београду

51 6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

а) Право je правило понашања. To je једна врста норми поред обичаја, морала, правила друштвених организација, итд. To je први и најуочљивији елемент појма права. Право je пре снега један феномен из домена норми. б) Други елемент који би разликовао ову врсту норми од других јесте да je право правило понашавьа ко je je санкционисано мерама ко je применив државни апарат. Повезаност државе и права je осыовна карактеристика овог феномена, то су два вида једног истог бића, на шта je указао и друг Врачар. Држава je организам, а право je воља тог организма. в) Ова два елемента представљају формални аспект појма права, онај који нам помаже да право као појавни облик издвојимо од других сличних облика. То je норма иза које стоји држава. Наравне да није довољно одредити само појавни облик овог феномена. Нужно je установити и његову садржину, суштину. Овај битни елемент односио би се на еврху, функцију коју има право. Највеће контроверзе, па чак и у нашој средини где се мавье-више полази од истих премиса, јесу баш по питавьу овог елемента. Изгледа ми најприхватљивијим мишљење проф. Лукића —право je онај систем норми који штити одређени начин производвье. Сваки начин производвье не изазива нужно постојање права већ само онај који je тако организован да цепа друштво у непомирљиве групе. Право настаје онда када су се због промене у производним односима људи „позавадили“ у оквиру једне друштвене групе. До тада je онај животивьски, вучји део своје личности човек окретао према странцу, а са настанком државе и према саплеменику. (Нека примитивна права дају могућкост повериоцу да на комаде исече саплеменика дужника који није испунио своју обавезу; таквог je смисла и одредба partes secanto Закона ХП таблица). Овај трећи елемент одређује суштину права. Због тога je право и општедруштвеног карактера jep je на датом стушьу развитка нужан одређени начин производвье, и класни, jep je тај начин производвье такав да повлашћује једне а закида другима. Рекао бих да су ова три елемнта довољна за одређивање форме и суштине појма права. 4. Осврнуо бих се на неке проблеме који су додирнути у дискусији. Инсистирано je на чшьешщи како право регулише свест, да je оно упућено свести да би je инспирисало на одређено понашавье субјекта. Право je несумвьиво упућено свести, Али ако пођемо од тога да je право норма, онда je ово сувишно истицати. Свака норма, правило понашавьа ввужно je упућена свести, па и обичај и морал. Неки и у току дискусије и уовшвте инсистирају на томе да je ввраво одраз воље владајуће класе, да je класна творевина. Оно je свакако то, али то произилази из оног трећег елемента дефиввиције појма права. Класност права je последица класности одређеног начина производвье који оно штити. И наведена дефиввиција предстваља једно уонштававье које, када ce коввкретно примевви, може да изазива двоумљења. Постоје граничвта случајеви код којих je тешко утврдити где спадају. Ово се односи и на поједине норме и на читаве нормативне поретке или системе норми. Некада државвви апарат не штити одређевви начин производвье и интересе једне класе већ своје сопствене иввтересе. Узмимо Визавггију после расцепа Римског царства. Ми смо навикли да о Византији мислимо као о феудалној држави. Али из коввкретввих мера које je предузимала византијска држава све до Xli века могло би да се закључи да je тежвьа императора била да сузбију феудализацију. Визаввтијско друштво je несумвьиво у великој мери феудализирано али држава није још феудална. Она се огорчено и безуспешно бори против феудализације. Чивта се чак да je ова тежвьа најстабилвшји елемент иначе врло нестабилне унутрашње поли-