Анали Правног факултета у Београду

520

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

развијена, итд. Самим тим дати су прецизни историјски и логички оквири оне друштвене средине у којој постоје и могу постојати држава и право односно њихово ј единство у виду државноправног поретка. Према томе, уобичајени и крајње неодређени изрази „друштво“, „друштвена заједница“ заиста губе вредност и преимућство у поређењу с прецизношћу израза „глобално друштво“. Али да не било забуне, наглашавам да уопште не преузимам некритички истоветан термин из савремене грађанске социологије у којој се иначе различите схвата (довољно je подсетити на Ж. Гурвича који га je изгледа први „лансирао“, као и на америчку социологију). Овде ти исти термини немају и истоветну садржину. 2. Употребио сам израз процес политичког конституисања глобалног.друштва. Иако се израз конституисање често користи, наглашавам да у овом случају истичем специфичну појмовну садржину тако да га треба управо тако схватити. Оно што подразумевай није досад у науци истицано, бар не с овим терминима и оваквом садржином. Реч je о ванредно сложеном друштвеном процесу који се врши зато да би се постигла неопходна мера деловитости и јединства основне друштвене заједнице. То je политички процес зато што се врши првенствено на подручју политике ко ja и сама заузима одређено место у друштвеној структури. Тај процес je усмерен на одржавање унутраппье кохезије насупрот постојећим тенденцијама разбијања или спречавања неопходне деловитости и јединства. Он има центр ипетално дејство насупрот центрифугалним процесима и чиниоцима. Сам процес политичког конституисања врши ce помоћу разних фактора, а пре свега помоћу државе и права. Зато су ове политичке творевине у ствари инструмента политичког конституисања, а у обезбеђењу овог процеса и састоји се њихова улога. Без њих се глобално друштво не би могло политички конституисати. Другим речима, функција државе и права састоји се у томе што служе успешном политичном конституисашу глобалног друштва. У вези с овим неко може приметити да право не служи само као инструмент политичког конституисагьа него и за регулисање разних других процеса и односа. И то се може сматрати тачним. Али, ако се пође од тога да све области друштвеног живота које на датой степену развоја иза дату заједницу имају битан и конститутиван знача ј истовремено намећу потребу за правном регулативом, онда бисмо схватили и процес политичког конституисаньа у правом и пуном опсегу или бар иегову повезаност са другим процесима која такође постоји и мора бита наглашена. Правно регулисање економског, културно-идејног па и породичног живота представља „уношење“ политичког односно уклапање тих подручја у процес политичког конституисања основне л»удске заједнице на степену 7 цивилизације, независно од тога да ли има класну или бескласну структуру. Што се, пак, тиче других друштвених инструмената ■—• морала, обичаја, конвенција, итд., глобално друштво се не може само помоћу них конституисати. Они су погодни само за уже.и.по карактеру парцијалне заједнице. Ти инструменти и облици имају само помоћну улогу када дејствују у истом правцу као и држава и право који и јесу основни и типични инструмента политичког конституисана. 3. • Нарочито треба разјаснити појам нормативни поредак. Он се често сусреће у правној науци, али обично у смислу постојања система правних норми. Слично се узима и у социолошким радовима. Међутим, ja га употребљавам да бих означио својеврстан феномен друштвеног живота који je присутан у свакој друштвеној заједници јер служи њеном организовању. Тај феномен je у ствари јединствен израз извесног низа елемената или момената који су и показателе и неопходан облик организована дотичне заједнице. Без обзира каква je заједница (коју разликујемо од простог агрегата људи и трупа који настају због истоветности или сличности положаја људи) по величини, врсти, потреба због којих настаје и одржава