Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

519

од неких формално утврђених граница које би сметале самосталном и индивидуализованом приступу предмету и излагању оних гледишта кода показују трајније и важније преокупације учесника у дискусији. Ако je због тога уследила слика о приличном шаренилу схватања, онда ипак не треба превидети чињеницу да je то у великој мери произишло и зато што се у оваквом разматрању нису могле избећи недовршеие мисли, неспоразуми због непрецизних формулација, неуједначеност термина, привидни спорови, итд. Све то je допринело утиску о не баш изразитом слагању. Међутим, сагласност постоји, нарочито у битним стварима. Уосталом, и није толико важно одмеравати колико се слажемо или не слажемо већ колико успевамо да научно разматрамо основни проблем правке науке. I. Неколико речи о употребљснчм социолошко-политиколошким појмовима. Пребацивано ми je што сам у тезама употребио термине настојећи да помоћу њих изразим одређену појмовну садржину. Реч je о неким социолошко-политиколошким појмовима које критичари вероватно нису имали прилике да запазе или сусретну у својим дисциплинама или уопште у досадашњој правној науци. Зато они те термине оцењују као неприкладне, нејасне и двосмислене. Њима се чини да то само још више компликује ионако сложене проблеме, па je следствено томе речено да правка наука не би треоало да се оптерећује елементима социологије. Међутим, мени се чини да чак није потребно доказивати да су и критичари, као уосталом сваки представник правые науке, увек и свуда морали оперисти са социолошким категоријама. (на пример, друштво, друштвена задедница, друштвени однос, друштвено понашање, друштвено правило, друштвена свест, класа, бирократид'а, итд., итд.). Не би требало занемаривати околност да се при том најчешће не полаже себи много рачуна шта се под тим изразима подразумева, a још мање да саговорници можда друкчије схватају значење тих израза. Што; се мене тиче, јасно ми je да се многе социолошко-политиколошке категорије не могу мимоилазити, занемаривати и избегавати. Штавише, сматрам да треба ићи укорак с развојем социо логи je и политикологије и њихове тековине искористити у анализи правних феномена. Сматрам да свако мора претходно да рапгчисти за себе шта подразумева под употреблении изразом, па чак и онда када je то општеусвојен и веома познат израз. Свестан тога увек се трудим да створим јасну представу о значењу речи које користим. Свестан сам такође и ризика који преузимам када употребљавам неуобичајене термине у нашој средини.. Зато сам дужан да сада укратко разјасним неколико таквих термина. 1. Употребио сам израз глобално друштво зато што je најбољи и иајпогоднији да би се избегли неспоразуми. Под тим подразумевай сваку ону основну друштвену заједницу која егзистира само на степену цивилизације па без обзира да ли je цивилизација повезана са три познате класне друштвено-економске формације (робовласништво, феудализам и капитализам) или, пак, са бескласним друштвено-економским формацијама (социјализам на разним етапама његовог развоја и будући комунизам). То су, у начелу, врло велике заједнице људи, међусобно разграничене али изнутра веома издиференциране и способне за самосталан опстанак јер се у гьиховом оквиру могу вршити економски, политички и идејно-културни процеси који су нужни и могући на датом степену историјског развоја. У њима функционише један основни начин производње који одређује шихову целокупну структуру. Оне су делови човечанства (које би се могло обележити и као „универзално друштво“ уколико се конституише у једну реалну целину). На тај начин, глобално друштво je примарна људска заједница на свим стадијумима развоја цивилизације, а све друге заједнице и удруживаша истовремено су секундарног характера. Битно je приметити да се примитивно друштво, првобитна заједница, толико разликује да je не сматрам глобалним друштвом: она je уска, у основи крвносродничка заједница, не-