Анали Правног факултета у Београду

518

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

санкција није међународна него интерна. Насиље примењује не међународна организација него поједини апарати који расположу монополом физичког насиља, тј. државе. 7. Напред изнета дефиниција права нормативистичка je Не видим зашто би норма била нешто идеалистичко, нереално. Норма je стварност, чињеница. Нека друкчија дефиниција ко ja би у обзир узела и ненормативне елементе, систем односа између људи, била би мислим, последица онога што сам изнео као један од узрока кризе појмова и тежња да се у дефиницији каже све. Тачно je да je са гледишта права од интереса и феномен људских односа у вези са правним нормама али то ни je неопходан елемент. Било je и оваквих аргумената. У изразу правна норма логично je да je појам правна, тј право, prius, предходни појам појма норме, тј. да je право један феномен ван норме. Овакав закључак je формалнологичан и софистички али у овом резоновању има извесног основа. Израз правна норма je у извесној мери таутолошки, уколико je право норма. Постоје неке чињенице које захтевају да се и дал>е држимо нормативно схваћеног појма права. Йзведени појмови у праву засновани су па поимању права као норме. На пример, када се каже „извор“ права. То je извор правке норме, ошпта правна норма из које извире појединачна. Исто тако, када се каже „право je воља владајуће класе“. И овде je јасно да je израз право схваћен нормативистички. Еманација воже не може да буде систем људских односа већ може да буде скуп правила понашања. Др. Стеван К. Врачар: ПОВОДОМ НАШЕ ДИСКУСИЈЕ О ПОЈМУ ПРАВА. Пошто je доста расправљано о формулацијама мојих теза и моментима ко je сам на почетку посебно нагласио, дозволите ми да поново нешто кажем. Чак сам и обавезан да то учиним jep треба дати допунска објашњења и оговор на критичке примедбе. Тезе су ипак сувише концизне, па су многе ствари морале остати недовољно јасне. У оста лом, очекивало се да током дискусије развијем одговарајуће поставке. А с обзиром да je дискусија приведена крају изгледа да не било излишно да нешто кажем и о жариштима наше диску си je, тј. о оним проблемима о ко ј има je било највише речи. Тако бисмо добили и један користан преглед тих проблема. Желео бих само да се ово не схвати као покушај давања неких закључака или истицања уопштене оцене постигнутих резултата. Ако би то било потребно и могуће у овом тренутку, баш због непосредних утисака, морало би се рачунати с непотпуношћу и закључака и оцена. Касније ћемо и сами, а и други, сигурније оцењивати све стране ових разговора. Међутим, сигурно ћемо се сви сложити с констатацијом да je веома корисно да на овакав начин разматрамо научне проблеме. Без сувише великих амбиција захватили смо проблематику појма права; испољили су се познати ставови али и покушаји излагања мање познатих; било je указивања на природу материје али и на начине и путеве који се користе или које треба користити у њеној обради; било je покушаја да се покажу суштинске и садржинске али и формалне карактеристике права; скренута je пажња на историјски развој права али и на преображајне процесе који се данас врше у праву, а нарочито у социјалистичким земљама; поново je наглашен низ тешкоћа које се јавлзају приликом одређивања појма права, noKyniajâ да се пружи задовољавајућа дефиниција; истицане су и специфичности феномена права али и оно што je код њега споредно, итд. На прйи поглед захват и сувише широк и сувише неодређен! Па ипак, то je захват који се претворио у панораму идеја и мишљења управо о појму права jep су сви имали у виду потребу изношења разних аргумената за своје схватање тога појма. Оваква ширина само потврђује да се није полазило