Анали Правног факултета у Београду

522

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ft општеприхватљив начин. Може се чак рећи да je узалудно то очекивати у будућности. Разлози су объективна сложеност и развојност феномена права на једној страни, и гносеолошко-методолошка могућност па и ■неизбежное! различитог посматрања и објашњавања тога феномена. Таква ситауација наводи на закључак о постојању „кризе појмова“ на терену правне науке. Доиста, реч je о показатељима несавршености нашег логичког и саз‘најног инструментаријума у процесу фиксирања извесних знања о бескрајно' сложеној објективној стварности. А такве „кризе“ управо и поставу акутне када ниво развоја науке, обј активна стварност, друштвене ■потребе и функција правне науке покажу застарелост постојећих појмова. Мени се чини да савремена стварност еве више намеће задатке у правду разрешавања противречности између традиционалних појмова и нових појава које би требало да одражавају. Али, одатле не следи закључак да треба занемаривати истраживан.е права са циљем да се постави извесна дефиниција. Појмови су логички нужна форма утврђивања знака и нека оријентација и средство комуникације Не апсолутизујући и не глорификујуДи их, морамо се трудйти да -их што боље утврдимо и што доследније употребљавамо. Ако одустанемо .од тога само се миримо са још већим и нерешивим компликацијама, само -join више отежавамо разумевање ствари и нарочито међусобно споразумевање. Хтело се или не, појам увек фигурира, увек постоји један или више њих, одређен je или неодређен. Боље je да постоји један и доследно .коришћен него да се допусти толика релативност да се не виде никакви .чврсти критеријуми. Зато и један појам права утврђен од стране једног теоретичара или истраживача права уопште не смета него баш омогућује - заиста свестрано објашњавање права. Исто тако, могућност да право осветљавамо на високом плану фило.зофско-историјских апстракција али и у вези са практичним потребама, ■па чак и на основу емпириског осећања онога што нам се као феномен „правног“ представља не треба да буде разлог одустајања. од покушаја да изградимо појам права у коме се изражавају све шегове основне димензије. Основни појам права треба да се покаже употребљивим свуда и увек, почев од филозофског па до педагошког разматрања или акције правног практичара. Наравно зависно од тога могу бити истакнути једни моменти више него друти, али то су само условна одступања. Следствено томе, појам права се и може појавити такорећи на пресеку дедуктивних и индуктивних операција које се врше на основу постојећег материјала и чигьеница. 3. Полазну тачку приликом дефинисања, као и увек, представља прецизирање термина логи] е. Ако се то не учини, настају неочекиване тешкоће и тамо где их иначе не би било. То je добро познато. Али, када се разматра појам права, онда треба знати када и зашто je неки спор терминолошки а када je стваран, тј. када настају само привидне и формалне разлике или истоветност због употребе разних или истоветних речи, а када настају разлике или идентичности схватања, појмовне садржине и теорба. У погледу појма права има терминолошких спорова, али још више стварних разлика па и фундаменталних разилажења. Ако стварних спорова не би било, откуда толике концепције и теорије гфава? Додуше, често разлике и нису толико битне и велике колико се то чини и површним посматрачима и уторима разних концепција. Оно што je несумњиво јесте чињеница да се све разлике у схватању не могу прогласити терминолошким споровима. Доказивање тврдње да су сви спорови терминолошки по природи ствари може се претворити у маке или више вешто семантичко надмудривање или формалнолигички операционализам. Мени проф. др. Рад. Лукић пребацује покушај поставл.ања терминолошког а не стварног проблема баш у погледу појма права. Он са чуђеђењем истине да у мојим тезама постоји став као да имам „нетто“ што називам речју „право“ али то није представлено и показано неопходним елементима („[...] нема никаквих елемената из којих се може видети на