Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

529

листичка пракса и функционисанье права и државе и нашој земљи пружа огромне могућности за теориска уопштавања и дескрипцију појединих правних института. Констатујући ово, ja не бих детаљније разматрао резултате ове дискусије и образлагао своја гледишта пре свега зато што сам се прилично дуго бавио и овом проблематикой приликом припремања дисертације, а затим и због тога што ми се чини да би требало организовати посебну дискусиду и наравне објављивати посебне расправе о социјалистичком праву. Зато ћу се само укратко оеврнути на низ проблема који су истакнути. Да би се објасниле законитости развода социјалистичког права ваља избегавати механичке и апстрактне солуције које следе из сазнања да се право појавило распадом првобитне заједнице и подавом класа й да ће у социализму самим нестанком класа ишчезнути право и држава. Ако класе нестаду, то дош не мора значити да нестаде и право. По ном мишљењу, социдализам je друштвени систем у коме нема типична класне структуре чак ни у периоду непосредно после револуције. Јер, та структура настаје искључиво због диференцирајућег дејства факта приватне својине основних средстава производвье. Постоди само ; ,квази-класна структура" пошто се остаци класа не могу једноствано уклонити. Међутим, у томе друштву постоде разни слодеви и трупе и вероватно je да ће слодевита структура остати и у догледнод будућности. Управо зато можемо рећи да су постодећа социдалистичка друштва бескласна, а сигурно де да ће се и прави класни остаци релативно брзо уклонити. Право и држава, међутим, не нестаду истовремено са губльеньем класних остатака. Уместо апстрактних схема, треба формулисати теориду која одражава стварност и кода покаsyje постојање_и_ширину државноправног регулисања друштвеног живота. Оно се просто не уклагьа него првенствено мења свод карактер, своју функцију схваћену са становишта интереса коди се тако остварују. Држава и право све више показуду да су инструмент заштите друштвених интереса. Они су најефикаснији инструмент координациде активности и интераса група и подединаца социдалистичке задеднице кода ниде заснована на антагонизму характеристичном за свако класно друштво. Право je основни нормативни поредак и овог друштва, jep , се без ньега не може организовати низ друштвених процеса економских, политичких и идејнокултурних. Наравне, оно се мења jep мора да се прилагоди насталим друштвеним условима. Поред осталог, све се више јавља стварање правних норми у оквиру друштвених организација или спонтаним деловањем. Али, баш због њиховог значаја и чињенице да су ипак саставни део једног основног нормативног поретка, коди и јесте право, не треба закључивати да je то главни знак простог нестајања права. Сем тога, ваља избегавати пројекције оних прогноза које се праве за релативно далеку будућност приликом објашњавања савремености у којој живимо.