Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

528

којих се организационо уобличава држава и заједно с њом право као један доиста специфичан нормативни поредак. У томе обликовању притисак обг јективних потреба удружује ce са стихиским дејством људи, разних друштвених фактора; али, истовремено врши ce свесно организовање коришћегьем адекватних форми и инструмената. Кретање друштва и стварање неопходне мере организованости повезано je с политичном активношћу водећих снага. У след тога држава и право као нераздвојна целина интервенишу у оним областима друштвеног живота где je то заиста неопходно. Коришћење ових инструмената наравне ни je и не може бити идеално jep свесно регулисање није у стању да тачно одрази нужност и конкретне потребе за дато време и услове. Зато се и дешава да регулисање доношењем правних аката у којима су формулисане правые норме постане неефикасно односно да прописи остану мртво слово на хартији. То je најбољи показатељ чињенице да има нешто што објективно опредељује целокупно право као посебан нормативни поредак. У таквој ситуацији заиста се не може користити неко апстрактно мерило оцењивања шта je право, а шта кије, већ једино полазећи од реалних чињеница. Право je реалан нормативни поредак. Мени се чини да баш схватагьем да je право један специфичан поредак који изражава у целили и својим деловима потребе датог глобалног друштва добијамо основу за синтетично схватање у коме иыа места за објашњење свих елемената и момената права. Тај поредак je дијалектичко јединство у коме су саставни делови сједињени и међусобно зависни тако да се и не могу издвојено ни схватити акамоли постојати. Основна погрешка аналитичких схватања и састоји се у томе што су апсолутизовала феномен правые норме тако да je дошло идо чене фетишизације. Шта то значи Маркс je показао на примеру фетишизације роба услед које се губе праве представе о друштвеној стварности и односима у којима се јавља роба. Због фетишизма норме губи се права предстала о стварности и сложености феномена права. Као нормативни поредак право се манифестује у разним моментима који својом целовитошћу и чине право реалним и ефикасним инструментом регулисања друштвеног живота. Норма као таква, независно од конкретних односа и понашања субјеката, je обична мисаона творевина. Зато и има „папирнатих“ норми када се оне стварно одвоје од осталих елемената. Право као нормативни поредак наравно није лако објаснити и поред тога што оно није неки мистериозан феномен. Оно заузима одређено место у друштвеној надградњи, али захтева на специфичан начин и подручје економског и културно-идејног живота. Оно што je најважније за разрешавање „мистерије“ постојања нормативног поретка, чији су саставни делови субјекти, акти, норме, односи, понашања и сл. јесте околност да у друштвеном животу човек у својој друштвеној делатности и постојању има мноштво димензија. Исти факти и односи показују се као ј единство разних момената: економских, политичких, идеолошких, моралних итд. Зато се не треба чудити кад се каже да су субјекти баш елемент права jep то не значи да je гьихова цела личност део тог феномена него само оно што сачињава његов правый субјективитет. Слично стоји ствар и са односима, итд. Овај нормативни поредак не искључује увек друге поретке него заједно и упоредо с њима постоји, што само потврђује да сваки од њих има своје место и улогу. А што je најважније, овај поредак не апсорбује у себе, такорећи, целокупни бескрајно сложен и разноврсан друштвени живот. Само известан део тога живота тече у оквирима овог нормативног поретка. IV. —• Преображај права у социјализму. Није случајност то што je у дискусији велика пажња посвећена проблему права у социјализму. Друштвена пракса развоја социјализма све више и оштрије намеће задатке правној науци како у погледу сазнавања нових појава тако и у погледу ревидирања или модифицирања неких досадаппьих знања. Соција-