Анали Правног факултета у Београду

ОПШТИ АКТИ УПРАВЕ

305

ОПШТИ АКТИ УПРАВЕ*

Пракса je одавно показала да je начело о строгој подели државних функција на законодавну, управну и судску (с додатком политичко-извршне функције по неким писцима) немогуће спровести до краја, као што je то, уосталом, случај и са свим начелима уопште. Мада je подела ових функција солидно заснована на разлици између појединих врста правних аката који спадају у поједине од ових функција, и то не само разлици форма лној, како многи истину, него и материјалној, како ћемо одмах показати, ипак je строга подела остала неспроводљива јер при одређивању надлежности појединих врста државних органа, одн. појединих власти, не игра улогу само врста правних аката, одн. разлика између аката, него и други разлози, политичког или техничког карактера. Ово залажење једне државне власти у нормалну надлежност других власти може се запазити у односу на све власти, иако код неких више а код других магье. Такво залажегье запажа се и у односу између законодавне и управне власти, тако да, с једне стране, управна власт залази у надлежност законодавне власти, а, с друге стране, ова друга залази у надлежност прве. С обзиром да у оквиру нашег рада треба говорити само о општим актима управе, нас ће овде интересовати само један вид залажена управе у надлежност законодавне власти, тј. управо питање надлежности управе за доношење општих аката. Овако приступајући питању чини нам се да, пре но што почнемо излагање о општим актима управе у југословенском позитивном праву, треба да одредимо појам управе и њену .редовну надлежност која истине из материјалног разликовања функције управе од других државних функција, као и питагье специфичности тзв. политичко-извршних органа, које се нарочито поставльа у вези с југословенском организацијом власти сходно начелима скупштинског система. I. Дуто вођени и још незавршени научни спор о материјалном разликовању између законодавства, управе и судства није овде наш предмет истраживања да бисмо се на њему могли дуже задржати. Али прво питание које се поставлю кад je реч о општим актима управе јесте питање да ли je доношење таквих аката редовна и специфична надлежност управе, а одговор на ово питагье зависи управо од става у поменутом спору. Ако сматрамо да постоји специфична редовна надлежност управе, тј. да посте ји посебна врста правних аката (овде остављамо пострани материјалне акте) који чине управне акте и да je управа створена првенстевно зато да такве акте доноси, као што постоје и посебне врсте законодавног и судског акта, које су позване првенствено да доносе друге две власти, законе давна и судска, и ако утврдимо да та посебна врста управног акта ни je општи акт, онда ћено утврдити да доношење општих аката од стране управе није њена редовна и специфична надлежност, што значи да ћемо признати да постоји материјално разликовање између три врсте држав-

♦ Реферат одржан на VII француско-југословенским правничким данима 15 маја 1952 у Бордоу.