Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

554

представља значајан допринос научној обради материје кривичног процесног права. Од основних поставки у овој књизи може се са сигурношћу поћи у даљој научно] обради појединих проблема из ове гране права.

Др.

Милица Стефановић-Златић

Др. Н. Пашић: УПОРЕДНИ ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМИ, Београд, 1962, издање Високе школе политичких наука, 221 с. Општи пораст интересовања за проучавање политичких наука у нашој земљи довео je већ раније до појаве већег броја значајних краћих или дужих студија посвећених по ј единим питањима ове широке научне области. Међутим, све до пре извесног времена није било покушаја да се систематски обраде неке дисциплине политичких наука које нису стекле статус „класичних академских“ предмета. Ово у на.јвећој мери важи и за облает упоредких политичких система. Додуше, у обради оних научних дисциплина које су већ давно стекле право грађанства било je врло значајних остварења. Посматрана у том светлу књига др. Н. Пашића je један од првих радова овакве врсте на нашем језику и заслужује посебну пажњу и нарочиту обазривост при покушају давања гьене оцене. Са друге стране, основна еврха књиге пружања сређеног и приступачног материјала за истоимену дисциплину на Високој школи политичких наука у Београду утицала je у одлучујућој мери на огапту физиономију књиге и њену систематику. У књизи- (I део теоретски проблеми проучавања политичких система, П основни типови буржоаских политичких система, Ш политичен системи земаља социјалистичког лагера и IV политички системи недовољно развијених земаља), издвајају се и по потпуности и по степену обраде два дела и то онај који обухвата теоријске проблеме и преглед политичких система буржоаског друштва и други који обухвата социјалистичке политичке системе и земље у развоју. Општи je утисак да je излагайте матери je у првом делу знатно потпуније и прегледаније, док се у другом делу у већој мери oceha недореченост и фрагментарност. Ова констатација, међутим, само у мањој мери може се сматрати као замерка хњизи и аутору, док много више изражава једну општу ситуацију у нашој савременој прлитичко-правној литератури. У првом делу посвећеном теориским проблемима изучавања политичких система аутор се пре свега задржава на појму политике и сфери политичког и друштвеном животу у знатно већој сразмери него што би то проучавање упоредних политичких система захтевало као неопходно. Реч je у ствари о чињеници да се појмом политике не баве у довољној мери неке друге научне дисциплине (на пример, социологија) или још боље да научна дисциплина која би се озим бавила код нас још није изашла из фазе конституисања (општа теорија политике). У оваквом светлу напор аутора учигьен у том правцу свакако je вредан пажње и користан. У овом делу се уз преглед најважнијих проблема и ставова политичке мисли (углавном грађанске) да je и основна марксистичка теза о политици и политичном и на нешто више простора пзлаже проблем конституисања политичких наука. Нашу пажњу нарочито привлачи проблем историчности политике уз врло интересантно разматрање сукоба теза о „одумирућој“ политици. Аутор je у овом проблему покушао да превазиђе опречна гледишта истичућп односно прихватајући тезу код нас већ заступану од проф. Ђорђевића, (Види предговор књизи Ж. Меино: Основы политичких наука, Београд, I960), да се о „одумирању политике може гово-