Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗ!!

555

рити само условно, имајући у виду специфична характеристике политичке активности у класном друштву“ (с. 25). Међутим потреба за друштвеним регулисањем људских односа остаје и даље и чак се шири. И „зато je могуће говорити у исто време и са истим правом и да политика одумире и да се сфера политичког у друштвеном животу све више проширује“ (с. 26). Општа разматрања о политици и политичном настав љај у се излагашем односа економског и политичког фактора у развоју и одређивањем појма политичког система односно фактора који га детерминише. Одређујући попитички систем као „сплет институција којима je утврђен и регулисан однос јавне власти и друштва“ (с. 51) писац приступа и другом, далеко сложенијем, задатку систематизовагьа фактора који се јављају као детерминанте политичког система. Они се, по аутору, појављују у четири основне трупе: а) економска и класна инфраструктура; б) устројство политичких институција; в) организација државне администрације и гьен однос према политичким органима власти; и г) друштено-историјска Клима и градиција. Међутим, а то се много, боље види из претходних ставова, уочавагьем свих ових трупа фактора аутор се никако не опредељује за „плуралистичку“ школу, подвлачећи стално ошпту важност закона историјског материализма о односу Јтзмеђу друштвене базе и надградње и у овој области. Систематизовагьу фактора које je истакао аутор могу се без сумње ставити извесни приговори. Ту би пре свега стајао онај који би указивао на недовољну одређеност неких од обележја („Друштвено-историјска Клима“) па и онај који би истакао и у овом контексту неке елементе, иначе на другом месту у истој књизи истакнуте, међзшародни положа), природни услови, итд. Међутим, мислимо да ови и слични приговори не обезвређују смео покушај који je начиььен већ да их пре свега треба схватити као указивагье на могуће правде његове даље разраде. У овим поглављима je додирнуто и, за ову облает једно од најспорнијих питања питаше критеријума за класификацију савремених политичких система. Критика постојећих система класификације представлза бољи део овог разматраньа, али je, чини нам се, она истовремено и обавезивала на нешто шире истицање општег значаја класификације као средства научног сазнагьа управо у овој области, Додуше аутор у раду даје свој систем у чијој основи лежи друштвено-економски фактор, али би нешто шира теориска обрада овог, проблема само допринела убедљивости и чврстини изложеног система. Уосталом, мада су покушаји класификовања при упоредном проучавању политичких система стари колико и само проучавање, дискусија о њима никада неће престати да буде актуелна. За то постоје два противречыа разлога без класификације je сналагкагве у мору факата немогуће а свака класификација je у извесном степену осиромашеше стварности. Због тога и мислимо да покушаји овакве врсте треба свакако поздравити чак и онда када им се релативно лако могу стављати бројне замерке. Теориска проблематика проучаваььа упоредних политичких система завршава се истицањем сукоба између нормативног и стварног у политичком животу као мање-више сталыог пратиоца већине савремених политичких система. Занимљива je и констатација аутора који у степену заоштрености овог сукоба види релативно поуздан индикатор превласти бирократије у једном политичном систеЈлу. другом делу књкге дати су основни типови буржоаских политичкггх система. После сразмерно кратког општег разматраЕьа буржоаске демократов аутор прелази на приказивагье демократских политичких система развијених капиталистичких земаља груписаних на политичке системе парламентарног, председничког и конвентског типа. Тај део представља по много чему најбоље странице кньиге. Изложени ставови, углавном већ изношени од стране истог аутора (Савремена држава, Београд, 1960), поткрепљени су врло добро изабарним и пластично датим примерима. Заюьучивагье