Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

575

ДРУГА СКУПШТИНА ИНСТИТУТА ЗА МЕЂУ НАРОДНО И УПОРЕДНО АГРАРНО ПРАВО У ФИРЕНЦИ. Од 29 септембра до 4 октобра 1963 одржана je Друга скупштина института за међународно и упоредяо аграрно право у Фиренци. У раду Скупштине било je учесника из 33 земље. Присуствовали су и представници Организације за исхрану и пољопривреду (ФАО), Европске економске заједкице (ЗЕТ), Организације америчких држава (ОСА) и други. Скупштина je расправл>ала две опште узајамно повезане теме; „Планирање у пољопривреди како у европским тако и ваневропским заједницама а нарочито америчким‘ : и „Правый институти и средства польопривредног кредита намењена остварењу планске политике“. Поднето je 90 реферата и у раду je учествовало око 200 правника. Учесници из Југославије поднели су шест реферата, и то: проф. др. Б. Благојевић: „Правка средства за планирање и унапређење производнье у југословенској пољопривреди“; проф. др. А. Финжгар: „Контрахирагье житарица и индустријског бшьа као средство повезивања друштвеног сектора и индивидуалног произвођача“; проф. др. В. Васић: „Правый институты и средства за регулисање пољопривредног кредита у Југославији“; проф. др. Д. Поп-Георгијев: „Правна средства за регулисање подизања и искоришћавања шума“; доцент др. Д, Стојановић; „Друштвена интервенција и мере планирања у коришћењу пољопривредног земљишта индивидуалног произвођача“ и асистент др. Р. Ђуровић: „Нова улога пољопривредних уговора у југословенском праву“. Поред тога три учесника из Југославије учествовала су у општој дискусији по рефератима. Реферати југословенских представника су представл>али једну целину и разрађивали најважнија питања у вези са ошптим темама Скупштине. Посебно место у свим тим рефератима било je посвећено обради начела новог Устава СФРЈ која се односе на материју о којој се расправљало. И реферати и учешће у дискусији наших учесника били су врло запажени и често цитирани у току рада Скупштине. Нарочито су били значајни и живи лични контакты и разговори са колегама из других земаља који су показали посебно интересовање за наше искуство и правые мере у области пољопривреде. Ти контакти били су обострано корисни. У Р а ДУ Скупштине истакнут je посебан значај правые науке и правника уопште у напорима за остварење планирања у ползопривредној произведши без обзира о којој je земльи реч и без обзира на друштвени систем одређене земл,е. Ту je истакнуто да правые науке, правна средства и института као и правници који непосредно раде у пракси на остварењу планирања немају помоћну улогу већ да и правна наука и правници у пракси имају своју самосталност и стваралачку улогу у сарадньи са економском науком, социологијом и другим ыаукама ко je се са свог становишта баве питаньем планирагьа. Отуда и значај проучавања правних института и средстава за остварење планирања у полрпривреди и регулисање пољопривредног кредита. Скупштина je допринела да се правници из разных земальа међусобно упознају са достигнућима и искуствима у овој области ида се дође до уопштаваша тих искустава упркос велике разлике која у овој материји постоји у разним правним системима. Поред учесника из европских земаља најбројније и најзапаженије je било учешће из земальа Латинске Америке (16 реферата из 8 земальа). Они су У рефератима и дискусији истицали потребу даљег и доследнијег спровођења започетих аграрных реформи ко je се не би зауствавиле само на подели землье сељацима већ и на одговарајућој помоћи земльорадницима да унапреде производњу и подигну свој животни стандард који je изразито низак. Они сматрају да je планирање нужан и императивая задаток свих земаља Латинске Америке и да je то логичан наставак започетих а негде и завршених аграрних реформи. Међутим, они подвлаче да спровођење аграрних реформи у њиховим зем.љама које je предуслов и за планирање, наилази на велике сметгве, те да je улога правые науке и практичыих правника да свим средствима утичу за што доследније спровођење ре-