Анали Правног факултета у Београду

форме. Стога пред правном науком тих земаља стоји неодложан задатак да развије и одреди правые иституте и средства за регулисање нових односа у пољопривреди зависно од особености и посебних услова одређене земље. Учесници из свих земаља и у рефератима и у дискусији изнели су особености при решавању питаlьа планирања у пољопривреди у правним системима разних земаља и правка средства и мере за остварење планских задатака у пољопривредној произведши. Та средства и мере су врло различити и крећу се од планског акта који има карактер законског прописа до планског акта који има улогу препоруке —смерниде, затим врло различита правка средства за регулисање цена пољопривредних производа, за помоћ и поЈвопривредни, кредит, итд. Било je и врло успешных упоредноправних реферата који су се односили на питање земљишне својине и планирања, као и узајамног утицаја ова два института. Осим тога велику пажшу и интересовање свих учесника побудили су реферати и из других социјалистичких земаља (Пољске и Мађарске). На крају рада Скупштине донет je једногласан закључак да ce ocну je Интернационални семинар при Институту за међународно и упоредно право у Фиренци који he имати не само научни него и дидактички карактер. Основни задатак овог семинара би био да допринесе солидкијем оби специјализацији дипломираних правника из разних земаља који се посебно интересују и баве аграрным правом. Институт који се већ афирмисао у научном свету својим радом и публикацијама и има релативно дугу традицију, основан je јануара 1922 и од тога времена издаје свој стадии орган, тромесечни часопис Ревпју за аграрно право (Rivista di Diritto Agrario). Учешће југословенских правника на Скупштини Института било je плодно и допринело да правници из других земаља упознају наша достигнућа у овој области, а исто тако да и наши научни радници који се баве овим питањем упознају искуства и тенденције у другим правним системима. Потребно je истаћи и изванредно добру организацију рада Скупштине; подесне просторије, успешно симултано превођење на пет тезика, претходно умножавање свих реферата у виду сепарата и све друго што je заједно дало изузетно радан карактер овоме скупу, У томе највећу заслугу имају организатори и сазивачи скупштине, у првом реду председник Института проф. Ђангастоне Бола (Giangastone Bolla), генералки секретар проф. Карло Фрасолдати (Carlo Frassoldati) и секретар Рикардо Хајлперн (Ricardo Heilpern).

Др.

Радомир Ђуровић

ОДБРАНЕ ДОКТОРСКИХ ДИСЕРТАЦИЈА НА НРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ. Јован Вукчевић, докторанд права, одбранио je 29 маја 1963 своју докторску дисертацију ..Народноослободилачки покрет Југославије и међународно право“. Петар Манговски, ванредни професор Правног факултета у Скопљу, одбранио je 3 јула 1963 своју докторску дисертацију ..Арапска лига регионална међународна организација“. Ђорђе Кривокапић, виши референт у Секретариату за иностране послове, одбранио je 20 новембра 1963 своју докторску дисертацију „Положај цивилног становништва у окупираној Југославији“. Стеван Ђорђевић, асистент Правног факултета у Београду, одбранио je 25 новембра 1963 своју докторску дисертацпју ~0 континуитету држава с посебним освртом на међународноправни континуитет Краљевине Југославије и ФНРЈ“. Милан Пак, асистент Правног факултета у Београду, одбранио je 28 новембра 1963 своју докторску дисертацију „Аутономија воље у купопродајним уговорима са страним елементом“.

Э76

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА