Анали Правног факултета у Београду

310

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

овај суд може, на основу чл. 247, овакве уредбе укинути или поништити (при чему се под укидањем подразумева обеснажење с дејством ex пипс, а под поништењем обеснажење с дејством ex tune). Као што ћемо одмах видети, слично, али шире право доношења оваквих уредаба било je по досадашњем југословенском Уставном закону из 3953 дато Савезном извршном већу, док оно више то право нема, пошто je прешло на Председника Републике. Председник Републике иначе нема право да доноси било какве друге опште акте. 2. Други политичко-извршни орган Југославије јест Савезно извршяо веће, које je заменило некадаппьу класичну владу, каква je постојала по Уставу од 1946. Наиме, Уставним законом од 1953 у Југославији je уведена једна варијанта скупштинског режима па je, доследно томе, укинута влада и уместо н>е организован посебан политичко-извршни орган, извршно веће Народне скупштине. За савезну државу то je Савезно извршно веће. Чланови овог Већа нису шефови појединих управних органа, као што су то министри у влади, него само чланови овог тела које као колективан орган извршује политику Скупштине и руководи радом управе. На челу појединих управних грана стоје посебни, инокосни органи, државни секретари и секретари. По чл. 226 новог Устава, додуше, чланови Савезног извршног већа по положају су и савезни државни секретари и савезни секретари дакле, шефови појединих управних грана. Али савезни секретари учествују само на пленарним састанцима Beha, на којима се, по чл. 229 Устава, одлучује о „општим и начелним питагьима, као и о пословима од заједничког интереса за све органе управе“, док само државни секретари (којих има свега два; спољни послови и народна одбрана) учествују и у осталим седницама Већа. Политичко-извршни карактер Савезног извршног већа изрично je наглашен у чл. 225 Устава који каже; „Савезно извршно веће je орган Савезне скупштине коме се поверава политичкоизвршна функција ... Савезно извршно веће одговорно je за спровођење политике федерације, чије основе утврђује Савезна скупштина“. Савезно извршно веће, као највиши политичко-извршни орган, надлежно je за доношење најважнијих општих аката после закона. Тих аката има четири врсте: 1п „уредбе, одлуке и упутства за извршаваше савезних закона и других општих аката Савезне скупштине ако je Behe за то законом или тим актима овлашћено“ (чл. 228, т. 4, Устава); 20 „опште смернице за рад“ савезних органа управе (чл. 228, т. 1, Устава) ; 30 ратификација „међународних уговора чије ратификовагье не спада у надлежност Скупштине“ (чл. 228, т. 8 Устава) и 40 „општа начела унутрашње организације савезних органа управе“ (чл. 228, т. 5). Ad 10. Несумљиво je да je најважнија прва врста општих аката Савезног извршног већа. Као што се види, она обухвата три врсте таквих аката, међу којима Устав не прави разлику друкчије до по имену. У пракси