Анали Правног факултета у Београду

316

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

друштвеном самоуправљану, ову надлежност своди на меру ко ja je апсолутно неопходна. Оно особито строго избегава мбгућност да ови органи доносе опште акте који би имали законску снагу, ма и привремену, и у том погледу чини само један, апсолутно нужан изузетак дајући такво право Председнику Републике за случај ратног стана. Надлежност за доношено оваквих општих аката ограничава се у два правда прво то могу бити само акти за извршење постојећих закона, одн. других виших општих аката, а никако самостални акти, и, друго, ови акти се могу доносити Само на основу изричног специјалног законског, оды. другог овлашћена, а не на основу општег уставног, одн. законског овлашћена. Најзад, обезбеђена je најстрожа коыктропа законитости ових аката од стране вишег политичко-извршног, одн. представничког органа, од стране редовног судства, укључујући ту и управно судство, и, напослетку, од стране посебног уставног судства. Стога мирне душе можемо рећи да je доношено општих аката управе сведено у такве границе и окружено таквим гарантијама да не представља никакву опасност за пуну социјалистичку демократију, већ, je напротив, корисно средство за нено што потпушгје остварене.

Др-

Рад. Д. Лукић

RÉSUMÉ Les actes généraux de l’administration De la notion de l’administration, c’est-à-dire de l’acte administratif dans le sens matériel, il résulte que l’adoption des actes généraux n’incombe pas à l’activité spécifique de l’administration. Les organes politico-exécutifs diffèrent aussi de l’administration. Le Président de la République édicté les décrets par nécessité qui peuvent déroger à certaines dispositions constitutionnelles. Ce droit est encadré de garanties en vue d’empêcher des abus. Le Conseil exécutif fédéral édicté plusieurs espèces d’actes généraux (règlements décisions, etc.), mais son droit est très limité vu qu’il ne peut les édicter en règle générale que s’il n’en est pas autorisé par la loi d’une manière concrète. Enfin, les organes de l’ordre administratif dans le sens le plus étroit peuvent aussi adopter certains actes généraux. L’auteur conclut que dans le droit yougoslave les organes politico-exécutifs et administratifs ont suffisamment de compétence pour adopter des actes généraux, mais celle-ci est restreinte et encadrée de garanties.