Анали Правног факултета у Београду

352

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

истину дај« свака армија „увек везана свим својим нитима за онај друштвени поредак из кога je израсла“ (Меринг). Горе поменути заједнички елементи' који карактеришу армију као такву не одређују друштвену особину одређене армије. Било би недијалектички узети специфичну вој. организацију као главну друштвену особину армије и ставити знак једнакости између разних вој. организација, разних историјских периода без обзира на различитост састава и задатака које су те армије у одређеном историјском периоду имале. Улога коју армија у једној земљи има и н>ена друштвена струкутра може се утврдити једино на основу анализе конкретних друштвених, политичких и економских услова те земље. Међутим, упркос различитих друштвено-политичких карактеристика појединих армија остаје чињеница да све армије имају и неке заједничке карактеристике. Основна карактеристика армијске организације je строги однос претпостављености и потчињености који представља императив вој. организације. Иако се данас доста говори о демократизацији оружаних снага несумњиво je да форме које су својствене демократији (децентрализација, самоуправљање, изборност функција, увид и контрола над радом претпоставл,ених од стране борачке масе и сл.) нису уопште или у пуном опсегу примењиве у рој. организации. Социјалистички идеал те организације замењује професионалну бирократску вој. организацију, организацијом оружаыог народа. КлаЬици марксизма-лењинизма сматрали су да функцију народне одбране не треба да врпш професионална и од народа одвојена оружана трупа са својим посебним сталепжим обележјем већ народ као целина (1). Иако марксистички идеал организације армије битно одступа од организационих принципа класичних армија, ипак je у данаппьем свету, у условима савременог рата и модерне ратне технике, у условима постојања антагонистичких блокова, остатака колонијализма и империализма, немогуће прихватити тезу о „народу под оружјем“ као једином облику народне одбране и бити против сталне стајаће армије (2). У данагшьим условима ликвидација

(1) Маркс и Енгелс су истицали велики знача] првог декрета Париске комуне о уништењу ста jahe војске и њеној замени „наоружаним народом“, што je по Марксу омогућило Паризу да се оупре. Из тога je Маркс извукао закл>учак да „националну гарду треба претворити у сталну установу“ (в. К. Маркс: Грађански рат у Францу ској, Култура, 1947, с. 63).Енгелс у „Пореклу породице“ говори „становништзу које се само организовало као оружана сила“ и о „самоактивној оружаној организации становништва“ (в. К. Маркс и Ф. Енгелс: Изабрана дела, Култура, 1950, с. 309). Жорес у свом делу „Нова армија“ истине да [. . .] „наоружан народ пред став.ъа цајбол,и систем за остварење народне одбране у њеном највишем и најпотпунијем облику“ (цитирано по Ерлу: Творци модерне стратегије, Војно дело, 1952, с. 187/183). Лењин јецош 1905 истидао да само наоружани народ може бити стварни стуб народне слободе и да „наоружање народа постаје један од најближих задатака револуциопарног момента“, а 1917 да „микимални програм социјал-демократије тражи замену сталне армије општим наоружањем народа“ (в. Лењин: Војна дела, 1962, с. 21 и 210).

(2) Класици марксизма не одређују ближе организациони облик „наоружаног народа“. Они дају само принципе. Међутпм. они критикују све оне који су се заносили илузијама да Je народна милиција (народна војска) искључиво решење. Тако Енгелс указује на предностк „народне војске“ али и на њене слабости. У писму Марксу од 16. I 1868 он каже да се „[. . .] свака рационална војна организација [. . .]“ налази „[. . ,] негде у средини између пруске и швајцарске организације“. Затим поставља питание „али где?“ и câM одговара „то зависи од датих околности“, и додаје „тек једно комунистички уређено и васпитано друштво може се јако приближитн систему милиције а и ту асимптотички“ (Маркс —Енгелс: Преписка, Култура, 1960, том IV, с. 18), У писму Бебелу од октобра 1891 Енгелс пгапе: „Док постоји опасност рата не можемо захтевати да се потпуно измени постојећа војна организација“. Износећи предности и лоше стране милиције (народне војске) и стајаће