Анали Правног факултета у Београду

372

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на територији покрајине, сем права надзора која су стављена у искључиву надлежност републичких органа; остварује друштвени надзор на територији Покрајине; бира и опозива Савезним уставом одређени број посланика у републичку делегацију за Веће народа Савезне Скупштине; бира и разрешава судије Одељења Врховног суда Србије у Приштини; оснива радне организације и друге самоуправне устаыове, органе и службе за вршење послова у оквиру права и дужности Покрајине; пружа помоћ општинама у остваривању гьихових права и дужности; врши и друге послове одређене републичким законом (чл. 14 Статута АПКиМ). За остваренье својих права и дужности АБКиМ самостално одређује организадију Покрајинске скупштине, покрајинских политичко-изврпших органа и покрајинске управе. У овом делу Статута посебно су изражене среске надлежности коде врше органи Покрајине. Познато je да су од укидаша срезова на овом подручју, тј. од 1 јануара 1960 органи аутономне области вршили и функције из среске надлежности што и према овом Статуту остаје у њиховом делокругу. Односи између покрајинских и општинских органа утврђени су у чл. 37 и 38 Статута. Покрајински органи имају према општинским органима само права утврђена Уставом и републичким законом. Органи општине на територији АПКиМ дужни су спроводити покрајинске прописе и опште мере засноване на закону. Покрајинске прописе непосредно извршавају општински органи, a покрајински органи непосредно извршавају покрајинске прописе, када су зато овим прописима овлашћени. Право надзора над законитошћу рада општинских органа и општинских радних заједница који на основу Устава и закона припадају републичким органима, на територији Покрајине врше покрајински органи, сем оних права која су републичким законом дата у искључиву надлежност републичких органа. Покрајинско извршно веће има право, до Одлуке Уставног суда, да обустави извршење прописа или другог ошптег акта општинске скупштине или њеног органа који су у супротности са Уставом или законом. Иако читав Статут прожима разрада положа] а и права националних машина народности и даљег развоја и дачагьа братства и јединства свих националности које живе на подручју Покрајине: Срба, Шиптара, Црногораца и Турака, Статут се и посебно задржава, и на основу Устава, а зависно од посебних услова и особености Покрајине разрађује права народности Шиптара и Турака. Посебно се овде утврђују права и дужности Шиптара и Турака на упОтребу матерњег језика у органима власти и самоуправљања, у увођењу администрације и на шиптарском, односно турском језику, и у развијању школа и других установа на језицима ових народности (чл. 39—47 Статута АПКиМ).