Анали Правног факултета у Београду

374

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Овако организована Покрајинска скупштина треба, да буде погодан облик за шире остварење самоуправе на подручју Аутономне Покрајине, потпуније остварење начела скунштинске владавине и за успостављање што потпуније сарадње у оквиру надлежности са органима Републике и општина. Са постојањем пет већа обезбеђује се и бољи састав Покрајинске скупштине који треба да омогући квалитетније и ауторитативније претресање питања из њеног делокруга као и усмеравање развитка у свим областима друштвеног живота. Перед осталог и непостојање срезова на Косову и Метохији био je један од разлога за организацију Скупштине са пет већа јер кроз њих треба да се тешње повезују све општине на подручју Покрајине и на тај начин обезбеди остварење и ефикасније политике. Према томе, као и у претходној фази уставног развода и према новом Уставу и статутарним одредбама организација власти аналогна je републичкој организации власти. г) Изборни систем за Покрајинску скупштину. Изборни систем посланика за покрајинску скупштину заснива се на истим принципима на којима се заснива изборни систем за скупштине ширих друштвено-политичких заједница, али иыа и извесне особености jep се разликује како од изборног система за среску скупштину, тако и од изборног система за ребуличку скупштину. Уставна одредба да се послашщи ширих друштвено-политичких заједница бирају по начелу делегације општине као основне заједнице грађана и радних људи и овде je застушьёна. Такође су застушьена и уставна начела о трајању мандата посланика, о ограничена поновног набора, систем ротације чланова скупштине, итд. Особености избора за покрајинску скупштину састоје се у следећем: То je чист делегатски изборни систем. Наиме, и кандидовање и избор врше се на заједничкој седнини општинске скупштине. На такав начин врши се избор одборника за среску скупштину, али са том разликом што се чланови среске скупштине бирају само из реда одборника општинске скупштине, а посланици покрајинске скупштине могу бити бирани и ван састава општинске скупштине. За посланика Покрајинског већа може бити биран сваки грађанин који има бирачко право, док за већа радних заједница могу бити бирани радни људи који испуњавају услове за избор за посланика и већа радних заједница републичке скупштине, а поред тога треба да врше своју делатност на територији покрајине. Затим, иако се полази од уставног начела да се чланови скупштина друштвено-политичких заједница бирају сразмерно броју становника, усвојена je одредба према којој свака општина на територији АПКиМ бира најмање по једног посланика у свако веће Покрајинске скупштине, а остали број мандата расподељен je на оне општине које имају већи број становника. Покрајински посланик може бити члан само још у једној скупштини, што значи може бити још члан општинске скупштине, или републичке односно савезне скупштине.