Анали Правног факултета у Београду

ПРАВКИ ОДНОСИ КООПЕРАЦИЈЕ

377

ПРАВНИ ОДНОСИ КООПЕРАЦИЈЕ

KoonejJaip-ija игра данас код нас значајну улогу у преображају постојећих односа у пољопривреди. Она се може сматрати у нашим данашњим условима једним од основних чинилаца у стварању социјалистичких односа на селу. Путем кооперације, што представља њен основни смисао и значај, индивидуални пољопривредни произвођачи укључују ce ca својом земљом преко производне сарадње са задругама y друштвену производњу, у друштвени процес рада, чиме ce земља „подређује потребама технолошког процеса“ (1). То ce све догађа без експроприације права својине, односно без подруштвљавања земље већ само кроз сарадњу два сектора пољопривреде под дејством економских закона. Другим речима, при кооперации се процес рада раздваја од права својине на земльи, при чему се спајањем друштвених средстава за производњу и средстава за производњу индивидуалног произвођача и ньеговог рада организује на новим основама процес рада који je у својој суштини друштвени. Овакав утицај кооперације на нашу пољопривреду показује се још значајнијим када се посматра с обзиром на обим у коме се врши. У периоду од 1957 1961 стално су се повећавали и број домаћинстава и површине земље индивидуалних произвођача који су ступали у кооперативне односе са задругама, што je знатно допринело повећању укупне пољопривредне производЕье Јутославије. Број коопераната у ратарској производил повећавао ce y следећем обиму: 1957 било ј 24.770 коопраната, 1958 - 207.84Э, 1959 549.328, 1960 619.773 и 1961 725.507 (2). Вредност овог податка може се најбол>е уочити ако се упореди са укупним бројем индивидуалних пољопривредних газдинстава који износи око 2,500,000, што значи да их се скоро једна трећина налази у кооперативним односима са задругама. Исто тако се повећава и површина земље индивидуалних произвођача који кооперирају под главним културама (пшеница, кукуруз, шећерна репа) у 1957 г. 16.278 ха, 1958 146.378 ха, 1959 414.013 ха и 1960 615.598 ха (3). Површина земље индивидуалних пољопривредника у кооперативним односима представља скоро два и по пута већу површину од обрадивих површина којима су задруге располагале у свом земљишном фонду у 1960 (376.975 ха). Овај податак несумњиво показује колико je значајна делатност задруга на подруштвљавању процеса производите путем кооперације с обзиром на то да се она развијала на врло великим површинама у приватном власништву које су тим путем, у већој мери или мањој мери у зависности од облика сарадње, укључиване у напреднији технолошки процес. Поред тог основног значаја, кооперација je важна и због тога што се путем н>е постижу и извесни непосредни цшьеви који у знатној мери доприносе решавању многих проблема који су од велйког значаја за нашу пољопривреду уопште.

(1) Едвард Кар дел, : Проблеми социјалистичке политике на селу. Ееограл 3959, с. 58. (2) Подаци према чланку Душанке Мркић: Развод општих земљорадничких задруга у периоду 1957—1960. са освртом на продуктивност, економичност и рентабилност пословања; „Продуктивност", 1962 : бр. 10, с. 585. (3) Подаци из истог чланка, loc. clt.