Анали Правног факултета у Београду

10

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

листички капитализам су тек били у клици настајања у његово време. А они представл>ају савремене доминантне односе и доносе собой нове економске и друштвено-политичке проблеме. Измењени економски положај многих делова радничке класе, измењен однос капиталистичке државе према појединим слојевима сопствене владајуће класе, у настојању, да сачува интересе друштвеног капитала, а тек у другом плану интересе појединих капиталистичких трупа, изменили су и врло компликовали продукционе односе у капитализму. Класна борба и класни односи између најамног рада и капитала измењени су и компликовали су се у оној мери у којој и радничка класа, иако join у економском смислу роба, прихвата побол>шањем услова свога живота и свога положаја, реформистичку идеологију као свој поглед на свет у низу развијених капиталистичких земаља. Раслојавање у оквиру класе капиталиста рађа пак са своје стране 'читав низ идеологија капитализма, критички и реформистички усмерених које воде социјално порекло од саме буржоазије. Најзад, остају важни идеолошки, националистички, класни и друти моменти и интереси који се, као у Марксово доба, још увек жилаво опиру марксистшгкој идеологији, па и марксистичкој политичкој економији, спречавајући њен продор и утицаје у немарксистичкој политичкој економији. Но, при свим овим моментима, а и многим другим о којима овде не можемо на широко говорити, утицај Маркса je несумњив и знача јан у многим правцима савремене немарксистичке економске мисли. Тај утицај би се grosso modo могао да уочи у три велике области економске науке: у економској методологией, у позитивној економској теоријл и у примењеној економској анализи. Иако je Марксова дијалектичка метода још увек предмет великог ыеразумевавьа и несхватаюа, углавном због тога што велики број економистанемарксиста нема одговарајућу филозофску предспрему да je схвати, па своје незнање покрива априористичким одбијањем мора се констатовати да су појединачни елементи Марксова дијалектичког метода постали ошнте усвојене премисе научног истраживаньа на пољу економских наука. Овде je пре свега реч о Марксовој историској методи, Марксовом синтетичком схватању друштвених појава (овај аспект прелази оквире само економске науке) и Марксовој динамичкој методи. У свим овим трима аспектима Марксове јединствене методе проучавања економских феномена, Маркс данас има саговорнике и ствараоце не само међу појединдима економистима немарксистима већ се чак и читаве школе инспиришу њиме. Имамо у виду француску економску школу, социолошко-економски оријентисану, која долази са порукбм хуманизације економске науке и усмерава истраживање на економске реакције човека, схваћеног у његовом тоталитету а не само као homo economicus-a. Марксова метода лежи и у основи савремене економске динамичке методе (шведска школа, теорија привредног развоја) која прилази економским проблемима све више са гледишта динамичких покретача који леже у основи економских структура и који снагом својих унутрашњих дело-