Анали Правног факултета у Београду
О ЗНАЧЕЊУ МАРКСОВОГ ЕКОНОМСКОГ ДЕЛА
9
производње. Тиме je Марксова економска мисао о капитализму прерасла оквире једне специјалне теорије или чак и опште теорије капиталистичког развитка већ je добила квэлитете и опште теорије социјалистичког друштвеног и економског система. Jep се социјализам ни као друштвени ни као економски систем не може разумети без познавана закона економског кретаньа капитализма и познавања оних тенденција друштвено екопомског развитка у њему, објективних и субјективних, који су омогућили Марксу да постави научну хипотезу о нужном слому капитализма, о нужном укидању принципа и метода капиталистичког начина производње, о нужној и неминовној трансформации система у социализму. Ова научна хипотеза постала je неколико деценија после Марксове смрти конкретна стварност, верифицирајући самим историјским развитком тачност Марксове економске теорије. Марксова економска теорија, нападана као химера и дијалектичка игра која не одговара стварности, потврдила je у пракси своју високу научну вредност. 3. Анализа капитализма која се вршила после Маркса на линији радона његових ученика, представника марксистичке економске школе, имала je за основу Марксово економско дело. И маколико се по j едини марксиста међу собой разлиновали, при објашњењу проблема даљег развитка социјализма и радничке класе, разлике које су настајале као последица специфичних услова развитка појединих радничких покрета у свету, економска анализа капитализма у радовима Хилфердинга, Гросмана, Розе Луксембург, Лењина, Бухарина и других марксиста-економиста, носе трајан печат Марксове мисли и непосредно je израсла из яье. Може се међутим поставити и питање у којој мери je Марксова економска мисао имала утицаја и има данас на многобројне токове немарксистичке. економске мисли? У којој мери револуционарни значај Марксове економске мисли прелази оквире једне школе, марксистичке политичке економије, и утиче на посредан или непосредан начин и на све оне многоброЈне правце посткласичне и савремене економске мисли које су на неки начин критичке према капитализму и које, иако не прихватају Марксову мисао у целини, теже реформи капитализма, те прећутно или изречно прихватају Марксово објашњење извесних феномена и закона капиталистичке привреде? На ово питање je тешко дати задовољавајући одговор на малом простору и без исцрпне анализе. Ту скоро био je посвећен месту Маркса у савремености читав један симпозијум, (5) а и на нему сва питана из ове области нису до краја расправљена. Зато ћемо се овде задовољити да укратко изнесемо неке мисли у вези са радовима који су се овим питањима бавили у вези за поменутим симпозиумом и другим поводима. Тешкоће у анализирању Марксовог утицаја на савремену економску науку, посебно на немарксистичке школе и теорије, произилази из низа објективних и субјективних разлога. Маркс je анализирао капитализам слободне конкуренције и либералне економске политике. Државни и монопо-
(5) „Маркс и савременост“, Аранђеловац, децембра 1963.