Анали Правног факултета у Београду

8

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

теоријска систематика имају једно ново значенье. Отуда, иако по форми излагања сличим и по разматраним проблемима врло блиски, Маркс ce битно разликује од најеминентнијих представника класичне школе Смита (Smith) и Рикарда (Ricardo) увођењем дијалектичког метода у економска истраживања и, на основи овог метода, сасвим друкчијег конциповања садржине економских категории а и характера економских закона. Отуда je за Маркса капитализам један жив организам састављен из многобројних економских структура и ћелија у којима се дешавају противречни процеси и којима владају одређени историјски закони који доводе до негације самог система, a економске категорије и закони научни, мисаони изрази тих контрадикторних процеса у капитализму, за раз лику од претежно неисторијског и хармоничног схватања економских закона и прилажења економским проблемима капитализма од стране поменутих а и многих других представника класичне школе. Из овог основног својства, произилазе и све друге разлике у методу прилажења и у специфичности Марксова схватања економских феномена капитализма који га чине тако надмоћним над његовим савременицима и тако привлачним савременој економији. А те разлике тичу се многобројних посебних дијалектичких особености, као што су историјско, динамично, синтетично, јединствено, логично конкретно, структурално и систематско посматрање и проучавање економских односапри концептуализацији економских категорија и закона. Други елемент: Маркс je својим економским учењем решио низ теоријских проблема капиталистичке привреде пред којима се научна мисао класичне школе осећала немоћном, иако je неке од њих правилно поставила и била на добром путу да реши. У том смислу може се говорити о Марксу и као настављачу учења енглеске класичне школе које je довео до њених крајњих консеквенди и исправних теоријских решекьа и закључака. Широка je облает проблема и теорија у којој Маркс преузима проблеме од класичне школе и даје им дефинитивна решења. Они се могу фиксирати на четири велике области: теорије вредности, теорије витка вредности, теорије профита и теорије репродукције. Свака од ових области садржи низ посебних ингениозних нових Марксових теорија и решења, као што су теорија о двоструком карактеру рада у робама, теорија о радној снази као роби и ствараоцу вишка вредности; затим објашњење принципа расподеле вишка вредности кроз теорију цене производње и профита; и, најзад, читав низ теорија везаних за проблеме друштвене репродукције капитализма (теорија криза, теорија кружног тока капитала, теорија економског развитка, итд.). Трећи елемент: Маркс je својим економским учешем не само објаснио природу и особености капиталистичког начина производње и открио низ закона који карактеришу унутрашње противречности и услове развитка овог система већ je дао теоријску основу како за објашњење даљих структура лних промена у капитализму, а тако исто и теоријску основу за разумевагье економске природе и основног принципа социјалистичког начина