Анали Правног факултета у Београду

О ЗНАЧЕЊУ МАРКСОВОГ ЕКОНОМСКОГ ДЕЛА

7

те мисли: зашто се Маркс, поводом правних и политичких проблема свога доба (3), нашао врло рано побуђен да пређе на студирање економије, дошавши до револуционарних закључака, још као- врло млад паучник и мислилац (негде 1844) да се „ни правни односи, ни облици државе не могу разумети ни из себе самих, ни из тзв. општег развитка људског .духа, него им je корен, напротив, у материјалним животним односима, чију je целокупност Хегел, по примеру Енглеза и Француза XVII века, обухватио именем „грађанско друштво“, а да се анатомија грађанског друштва мора тражити у политичкој економији“. (4) Исто толико je важно истаћи да je кроз своје економско учење Маркс ставио у залогу сам марксизам: исправност Марксова економског учења, тачност његових закључака и прогноза, егзактност и потврђивање :у пракси развитка капиталистичког система, економских закона које je лзвео, значило je и значи и данас ipso facto и научну исправност, научну вредност марксизма. Jep у марксизму, у Марксовој интепретацији и духу гьегове мисли, идеологија, доктрина и наука чине нераздвојну целину у том смислу што су идеологија и доктрина научно засноване и научно •оправдане. Истина, научна истина je основни критеријум a њено откриван>е и основни импулс свеколиког Марксовог научног дела. Зато се Марксов економски опус мора посматрати и као мерење научне вредности марксизма, као могућносг потврде његових филозоф■ских и методолошких принципа, као могућност провере Марксових погледа на природу и знача ј правних и политичких институција, као лрактични аспект његове филозофије историје. 2. Често се Марксово економско дело и допринос посматрају само као даљи наставак довођење до краја и са научне тачке гледишта исправније третирање неких теоријских проблема капиталистичке привреде. У овим схватањима има елемената истине. Маркс није новатор у смислу предмета политичке економије. Маркс полази од енглеске класичне економије и сам истине њену несумњиву научну вредност и значај. Маркс полази од критике капитализма и извесних научних елемената учења утопијског социјализма у Француској, учења о природи профита раних енглеских социјалиста, учења о вредности енглеске класичне еколомлје. Маркс je сјајан познавалац и синтетичар свих ових учења. Но, Маркс отпочиње нову фазу и ствара квалитативно нову економску теорију, чиме у економској науци представља полазну тачку једне сасвим нове впохе у смислу развитка друштвене и економске науке. Који су елементи те, по нашем мишљењу, квалитативно нове економске теорије која нам показује сву Марксову оригиналност као научника и уједно одређује његово посебно место у историји економске мисли. Они су тројаке врсте: Преи глемент: Маркс уноси нови метод у посматрагье економских лојава и стога његови економски концепти, закони, категорије и читава

(3) Види Предговор Прилога Критике политичке економиЈе, Култура, 1956, с. 7. (4) Н. д„ с. 8.