Анали Правног факултета у Београду

6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

La théorie de Marx de l’aliénation des individus dans la société, l’analyse des antithèses de la société capitaliste qui entraîneront nécessairement l’abolition du capitalisme, le dépassement de l’aliénation par le dépassement de la production de marchandise, tire également sa racine de la pénétration profonde de Marx dans l’essence de la marchandise et de l’économie de marchandise. НЕКЕ МИСЛИ О ЗНАЧЕЊУ МАРКСОВОГ ЕКОНОМСКОГ ДЕЛА 1 )

1. Марксова економска мисао и порука има и данас многоструки знача]. Иако jy je готово немогуће издвојити из целине Марксовог учења о друштву које je добило име марксистичке доктрине или марксизма, Марксова економска мисао je значајна пре свега по томе што представља основу за ову целину, за марксизам, и н.ен „главки садржај“, како je још неколико деценија раније констатовао Лењин (2). Jep, иако je питање будућности радничке класе и социјализма (иза којег je шире питање, питање будущности отуђеног човека и човечанства у капиталистичком друштву) основна преокупација Марксове мисли од ньеног почетна до краја, питање економске судбине капитализма je нема сумње непосредна и најтрајнија преокупација Маркса. Економска суштииа капитализма представља оно на чијем je проучавању Маркс утрошио највећи део свога научког живота и чему je посветио своја најзначајнија дела Капитал, Прилог критике политичке економије, Теорије вишка вредности. Отуда je у извесном смислу економска суштина капитализма основица целокупног Марксовог учења и доктрине и предмет кроз који се изражавају и на којем се испитују, оправдавају или негирају све друге компоненте његова учења, његова материјалистички схваћена дијалектика, његова економска теорија заснована на критици енг леске класичне економије, његова политична, правна и историјска анализа. Најзад, како je Лењин са дубоким разумевањем констатовао, Маркс нам je оставив уместо формалног трактата о логици, уместо студија и уцбеника о методама мишљења, „логику Капитла“, те се кроз Марксову анализу економске суштине капитализма на ј единствен начин сустичу и изражавају и сви други аспекта Марксове мисли. Зато je Лењин у поменутој студији о Марксу и могао да закључи да je Марксово економско учење „најдубл>а, најсвестранија и најподробнија потврда и примена Марксове теорије“. Но, било би недовољно рећи да je Марксова економска мисао главки садржај марксизма јер овај закључак ипак објашњава само један аспект

(1) Овај текст представља измењено и допугьено предавайте које je одржано поводом 145 годишньице од Марксова рођења и 80 годишњице од Марксове смрти на Правном факултету. Из текста су искључени делови већ објављени на другом месту а унесени су други.

(2) Лењин: К. Маркс (Капитал, св. I, с. 21).