Анали Правног факултета у Београду

128

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

1. Кривично дело угрожавања сигурности из чл. 153 КЗ представлю једно од основних крив, дела против слободе и права грађана (2). КЗ одређује ово крив, дело као угрожавање сигурнсти неког лица озбиљном претњом да ће се напасти на живот или тело. На сличая или нетто друкчији начин одређено, ово крив, дело познато je и у крив, законодавствима других земальа. Тако, на пример, у КЗ РСФСР (чл. 207) ово крив, дело je одређено као претню убиством, наношењем тешких телесних повреда или уништавањем имовине паљевином уколико постоји оправдана бојазан да до остварења ове претње дође, у француском КЗ (чл. 306), као претню убиством, телесном повредом или било којим нападом на личност која треба да je учињена писмено или на други сличая начин, у немачком КЗ (чл. 241) као претња извршењем крив, дела, у италијанском КЗ (чл. 612) као претню противправним делом, у швајцарском КЗ (чл. 180) као тешка претню којом се узбуди или уплати неко. 2. Када се има у виду појам овог крив, дела како je он у нашем КЗ одређен онда се на теоријском плану a такође и у практично) примени поставлю више питања у односу на појам „озбюьне препье“ која се појављује као конститутивни елемент за постојање овог крив. дела. Пре свега, поставлю ce питање какво треба да je зло којим се прети, затим да ли je неопходно да je претню од стране пасивног субјекта озбшьно схваћена, да ли учинилац крив, дела треба да стварно има намеру да своју претњу оствари, и најзад, да ли претню у смислу овог крив, дела мора да буде уопште остварива тј. да ли у случајевима када се при претњи поред вербалних изјава указује и на средство или начин евентуалног оствареню претње треба да je остварете претње тим средством односно тим начином могуће. Управо ово последње питање било je различите третирано у пресудама које се односе на наведени случај из наше судске праксе, при чему су по овом питању заступала супротна становишта, што управо и указује на могућност различитог схватања ове одредбе КЗ, а тиме и на потребу теоријског расматраню овог проблема у нашем кривичном праву. 3. За постојавве крив, дела угрожаваню сигурности КЗ захтева постојање озбшьне претње да ће се напасти на живот или тело али не одређује ближе какав тај напад треба да буде, на проузроковање каквих последица треба да je управлюн и какав интензитет опасности за живот или тело треба да садржи. Стога се може узети да то може да буде сваки напад на живот или тело, али с обзиром да претња треба да je озбшьиа несумњиво je да учинилац крив, дела треба да прети неким значајнијим злом у односу на живот или тело пасивног субјекта (3) а не и злом чије би евентуално остварење представљало повреду сасвим налог интензитета.

(2) V страним крив, законицима ово крив, дело обично се сврстава у трупу крив, дела против слободе {италијански, немзчки швајцарски) али и у неке друге трупе крив, дела, на пример, против јавне безбедности (РСФСР) или против личности (француски).

(3) Напад којим се прети треба да буде управљен против живота или тела лица коме се прети (в. др. Ј. Таховић: Коментар Крив, законика. и издание, Београд, 1962, с. 291): али постоје и схвататьа да се он може да односи и на друга лица, на пр. блиске сроднике (в. Т. Живановић: Основи крив, права, Посебни део, кн>. I, св. I, Београд, 1938, с. 103).