Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

133

управљању. У закл>учењу ових облика извесну улогу игра држава, мада се дозвољава радницима и слободна иницијатива у организованьу учешћа. Политика укључења радника у управљање предузећима почела je интензивније да се спроводи са национализацијом предузећа у најважнијим гранама. Како сваки закон о национализации датог предузећа одређује и начин управљања у предузећу то преовлађује велика разноликост у облицима управљања. Изгледа да углавном постоје два органа управљања у предузећу директор кога именује влада и чија су овлашћења различита од случаја до случаја и управни савет. Састав управног савета je трипартитног характера. Сачињавају га представници државе, потрошача и радног особља. Овај савет, у зависности од интензитета и обима државног утицаца у конкретном предузећу, појављује се у разним улогама почев од саветодавног органа па све до стварног управног органа, у истом смислу као и директор предузећа. Јаче изражен облик учешћа у организовању економског и социјалног живота испољава се у масовном закључењу колективних уговора о раду. Међутим, улога ових уговора ограничена je само на одређивање услова рада уз искључење економских питана. Више интересантан него значајан облик учешћа радника спроводи се кроз кооперативе радника у произведши. Њихов циљ je побољшање услова рада и брига за човека не само на економском већ и на друштвеиом и културном плану. Ове кооперативе нису равномерно територијално распоређене и, како аутор напомиње, нису извршиле битан преображај француске економије. Иначе, аутор je мишљења да ове кооперативе одговарају идеологији француског социјализма. Дубље разматрање облика учешћа радника у организовању економског и друштвеног живота показује да je она сведена у оквире прилично уских граница и да одлучујућу улогу у том погледу има јавна власт. Сама пак ефикасност учешћа радника умногоме je зависна од политичких фактора или снаге синдикалних организација. Имајући у виду велико знање и искуство аутора сматрамо да je ова књига врло користан прилог, нарочито за оне који се дубље интересују за облике учешћа радника у организовању економског и социјалног живота у капиталистичком свету.

Kcemija Сигулински

Др. Славка Ранковић: ЕКОНОМСКА ЕФЕКТИВНОСТ HÖBE ТЕХНИКЕ У СОЦИЈАЛИЗМУ (Економска - библиотека, 19, CEJ, Београд 1963 283 с.) Проолематика везана за примену нове технике стоји данас у центру пажње бро]них техничко-технолошких, економских, социолошких и других истраживаньа, како у оквиру капиталистичких, тако и социјалистичких земал>а. Треба међутим констатовати да шири друштвени оквири примене нове технике у социјализму опредељују и већи обим истраживања на том плану у социј алистичким земљама у поређењу са капиталистичким. Извесне разлике постоје и у характеру тих истраживања у области друштзених наука. Оне су наметнуте, пре свега, специфичностима друштвених система због којих примена нове технике даје у гьима и квалитативно и квантитативно различите резултате. Не можемо се упуштати у шира упоредна разматрања характера тих истраживгьа. Ипак, треба имати у виду да je грађанска економска теорија, ограничена класним оквирима система и свесна крупних, готово нерешивих проблема до којих доводи примена нове технике у оквирима капиталистичких продукционих (друштвених) односа