Анали Правног факултета у Београду

24

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Зато се већ од средине XIX в. утврђује и објављује у Европи и Америци стручка терминологија појединих грана друштвеке активности. Taj се посао у свима народима врши паралелно и независно од израде и издавања општих језичних речника. Ти општи речници укључују у себе и правну терминологију, али je општа констатација у науци да они не улазе у специфИчност правних термина и пружају често неправилну слику о н>иховој садржини, појму који они одражавају. Ово je утолико важније што правки термини имају утицаја на рад и живот свих грађана а не само правника. Они су саставни део могућности познавања закона, а наше се друштво још увек (можда неправично) ослања на максиму да се нико не може извинити непознавањем закона, чије познавање захтева- упознавање са правним терминима. Зато стручни правки терминолопши речници нису само средство у рукама људи од закона него и широких народник маса, И то je једна од појава специфичног карактера у овој области. Иако je општа појава да се стручни терминолопши речници појединих грана по правилу израђују за људе те струке, ипак баш та потреба дошла je до изражаја на међународном плану. Организација Уједињених наци ja и њене специјализоване агенције, као и многе друге међувладине и невладине културне и привредне организације на међународном плану, сусреле су ce y спровођењу своје активности са проблемой тешкоћа које настају услед разлике стручне терминологије и натеране су да предузимају мере да отклоне свакодневне недаће и неспоразуме ко je тај проблем у научном и практичном животу непрестано намеће. У томе послу оне теже да савладају бар основну тешкоћу и постигну свој циљ од прворазредног значаја: да омогуће споразумевање људи који долазе на међународне послове из разних крајева света и који ce уобичајено служе својим нациоиалним језиком. Иако je њихов циљ да ce уједначи стручна терминологија, ако je то могуће, оне ce врло често задовољавају и постизањем мање амбициозное задатка. Кад није могуће да се стручна терминологија изједначи, спушта се на нижи степеник: да се утврди терминологии a којом се служе стручњаци и да се одреди адекватност паралелних терминолошких израза. У пракси се дошло до закључка да je важно али да није битно утврдити апсолутно уједначену терминологију по сваку цену ако зато нема услова. Можда je важније за праксу бар сакупити све термине из разних језиха који су признати за употребу у одређеној грани, па утврдити њихова међусобна адекватна значекьа и извршити међусобно повезивање у терминолошким речшщима по методу упућивања. Та акција указује да није могуће увек доћи до резултата да термини са квази-адекватним значеньима представљају у строгом смислу синониме, већ су то често речи које означавају приближно исти појам или, још чешће, варијације истог појма. Као пример немогућности да се овај проблем реши давањем идентичне стручне термине логи je наводи се поморство. Али и поред тога посао je дошао до извесних резултата. Израђени су упоредни стручни речници: поморске терминологије по методу повезивања термина признатих у стручној италијанској и британској поморској терминологији. Такви упоредни