Анали Правног факултета у Београду

ПРОБЛЕМ ПРАВКЕ ТЕРМИНОЛОГИИ КОД НАС

23

вића. Они су проучавали зле стране српске терминологии е у нравном животу и показивали велике склоности да нас науче правилнијој, богатијој и тачнијој правној терминологией упућујући нас да користимо оно расуто народно терминолошко благо које у потпуности одговара духу правних схватагьа нашега народа и које je кадро да издржи све критике и правника и лингвиста ако буде уведено у употребу у правној науци и законодавној техници. Зато нас овај позив на израду правые терминологије не затиче ни необавештене нити je потребно да нас било ко уверава о нужности и нрешности да приступамо овом послу. Проблем стручне терминологије у свакој области науке, технике, привреде и сваке друге гране друштвеног живота поставља се у свакој земљи и за сваки језик. Али се тај проблем са већом снагом поставља у оним земљама и код оних народа код којих има више културних центара преко којих се утврђује и шири стручна термине логиј а. На пољу правних наука то се компликује и постојањем већег броја сукцесивних или паралелних законодавно-правних система и подвојених система судства. Сигурно je да ■свако аутономно законодавство и свака аутономна јуриспруденција прима, ствара и унотребљава своје стручне термине и тако изграђује сопствену терминологију која није увек у складу са терминолошким осећањима ни науке! ни људи из правые струке и народа. Иако су обычно на истом језичном подручју термини тих аутономних система најчешће доста слични, врло je могуће (а то се дешава и данас у Југославији) да нису идентични. Већ ово je довољно да се укаже на специфичност коју носи у себи задатак изградње јутословенске стручне правые терминологије. Та je специфичност пздваја врло много од проблематике неких других струка које такође морају приступити изради својих посебних терминолошких речника. Постојање више центара у оквиру истог језичког подручја и више правних система као терминолошких извора, што je случај у Југославији, приближу] е нас проблематици која се поставльа у овој области на међународном плану. Нису у питаньу овде разни језици већ диференцијације и у оквиру једног јединог националног језика (нарочито ако у нему постоје неколико карактеристичних жаргона, као што je то код нас). Ту се проблем не поставља само историјски (услед разних владајућих система ■туђина) него и због неких центрифугалних дејстава у кретању језика, па и услед општег развоја права до кога долази због динамике живота као последице промене друштвене базе и структуре. Упоредо са тим осећају се дубља кретања и радикалније промене и у науци и у позитивном праву. То je утолико осетљивије на пољу правые терминологије код нас јер смо у процесу сталне револуције која мења садржину друштвених односа, ствара пове односе и нове појмове па je потребно да они добију своје адекватне термине и у науци и у позитивном законодавству. Појава напуштагьа старых термина и уношење нових у грану правне пауке и технике захтева брижљиво праћење процеса стварања и мењања стручних термина у правној науци и законодавству. Опште узев термини су полуге језика споразумевања између људи у научном и пословном свету.