Анали Правног факултета у Београду

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

RÉSUMÉ La théorie de Marx de la société Dans cet article est accentuée la conception de Marx de l’essence de l’homme social et de la société de l’homme, son approche humaniste et activiste dans l’interprétation de la société, l’unité du sujet (de l’homme-créateur) et de l’objet (la nature). L’examen de l’essence générique de l’homme, ses activités productives créatrices est rattaché à la conception de Marx de l’essence de la société, de la structure sociale, dans laquelle ime place spéciale est réservée au rapport de production fondamental en tant que base sur laquelle s’élève la superstructure de la société. En relation avec cela est la conception de Marx de l’aliénation de l’homme et sa différenciation des communautés sociales réelles et apparentes, de la société de classe et sans classe. Pour que la communauté apparente puisse se transformer en communauté réelle et pour que la condition de l’homme puisse se modifier et qu’il devienne digne de son existence humaine, il est nécessaire de révolutionner la société existante. Les hypothèses philosophiques générales cèdent la place à l’analyse minutieuse du système économico-politique existant, de son fonctionnement et les courants de sa transformation conformes aux lois, ainsi que des forces sociales qui actionnent et effectuent la métamorphose sociale. C’est ici que se trouve contenue l’analyse du capitalisme, de la classe ouvrière et du passage au socialisme.

ПРОБЛЕМ ПРАВНЕ ТЕРМИНОЛОГИЈЕ КОД НАС

Данае се у Југославији са свих страна, и званичних и друштвених као и научних и стручних, поставља питаше израде терминолошких речника и то посебно за сваку научну дисциплину или за сваку грану друштвеног, техничког, ужег стручыог и уопште пословног живота. Тиме je позвана и правка наука да припреми и изради југословенски стручни правки терминолошки речник. Питање терминолошког речника правних термина није за нас ни ново ни на почетном стадијуму. Имамо за собой неколико дела из средине прошлога века која су темељно обрађивала нашу правну терминологију. Чувени правки историчар Владимир Мажуранић дао je своје дело Приноси за хрватски правно-повјесни рјечник; Балтазар Богишић у својим списима оставио je богату збирку правних и социолошких термина које je сакупио по нашем народу припремајући грађу за Општи имовински законик за Кнежевину Црну Гору. Велики део тог богатства није могао наћи своје место у овом сјајном законодавном делу. Цитирамо само ова два значајна радника на правној терминологии али тиме не исцрпљујемо листу заслужних трудбеника на овом пољу. Велики број учених српских правника бавио се овим питањем. Нека нам буде допуштено да наведемо имена наших савременика, професора Живојина Перића, Драгољуба Аранђеловића, Михаила Константиновића, Сретена Вукосављевића и Мехмеда Бего-