Анали Правног факултета у Београду

МАРКСОВА ТЕОРИЈА ДРУШТВА

21

Залног поретка и основни чинилац кретања друштва, он je нашао материјалистичко објангњење свих страна друштвеног живота и најдубље друштвене факторе који условљавају и идеје, те покретаче покретача. Као одрази у људском оку тако се и односи у друштву приказују у изврнутом, у искривљеном стању. Потребна je изузетна научна способност да се испод површинског привида утврди ньихова права унутрагшьа суштина и порекло. Маркс je оставио богату интелектуалну заоштавштину - теоријска сазнања о човековом друштву и друштвеном човеку, и снажне инструменте, методе за стицање нових знања. Али под условом да их примењујући као фундамент даље развијамо и продубљујемо. Он није створио нити оставио завршен систем канона нити догми.Тек je касније низ страшних симплификатора догматизовала истине и претворила их, као што je Леньин лепо изразио, у иконе на зиду. Критичку анализу заменила je не ретко бирократска апологетика и глосаторско коментарисање а суптилан научни метод за стицање нових знања заменило je грубо вулгаризовање. Није био редак случај да се сматрало да je неколико сверешавајућих максима довољно да замени сложен поступак стжцања нових знања и да треба само притиснути на одговарајуће дугме да би искочили готови одговори и формуле. Међутим, сама чињеница да je марксизам везан за револуционарну класу и револуционарне тенденције развоја друштва разлог су што он не може ни у једном тренутку да буде коначан, завршен и затворен систем готових, апсолутних истина које не подлеже никаквом даљем развоју. Ако xohe да остане на висини свог оснивача, марксистичке мисао мора да оствари и данас као јуче пуну повезаност са реалношћу, са светом чињеницом који се необично брзо мења. Формирање нових друштвених односа, вредности и система које иде у корак са распадањем старих живе и стално променљива реалност мора да буде један од извора научне инспирације, предмет критичког научног уопштавања и анализе. Не мање je извесно да она не може да се изолује од токова светске научне мисли, нових идеја и научних грана које се стварају и у немарксистичким и ванмарксистичким мисаоним оквирима, нити да унапред, a priori, и без анализе одређује свако њихово решење. Марксистичка научна мисао не може да се затвори, она мора да буде отворена, али у тој отворености она мора да буде критики затворена, да својим теоријско-методолошким критеријумима одваја оно што je научно и рационално од ненаучног, идејног наноса и пуке еклекти?:е. Управо, Маркс je оставио пример научног односа према токовима светске науке од којих се никада није изоловао, затварао, већ их je увек критички анализирао, издвајао оно што je рационално од ненаучног. Марксизам заиста није интелектуални посед на коме je претеча засадио стогодишње дрво а ми наследници, као нека врста интелектуалних рентијера, треба сада само да беремо плодове.- Ни једна научна мисао која je створена не сме за нас бити толико света да не буде даље развијена, продубљена оним сазнањем које пратећи реалне промене даје потпуније одговоре на стара питања и постављајући нова тражи и налази научне одговоре.

Др. Мирослав Печујлић