Анали Правног факултета у Београду

30

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зало, нарочито ако je термин фраза а не једна реч. Приликом рада Савезне уставне комисије прошле године између правника и лингвиста био je један, међу другима, запажен двобој што ови, идући за граматичким правилима, нису хтели да приме разлику израза „право на ствар“ (тражбено-правно овлашћење) и „право на ствари“ (стварно право). Доказивали су да може постојати само право на ствар. Тешко je учити научнике других струна азбуци права! Често устајемо против кованица термина уопште a специјално термина у праву. Оне настају или спонтано у пракси или, свесно кроз катедре и кабинете. Врло често наставници су натерани да их створе увођењем нових предмета ако не пронађу одговарајући домаћи народни израз. Преко предавања и списа те се кованице усађују у правну терминологију. Сваки од нас има неку заслугу или кривицу за вьихово стварање или ширење. На жалост, интервенција лингвиста и овде долази са великим задоцњењем. Ако се термин одомаћи, тешко га je елиминисати, него га лингвисти могу само критиковати, исто онако као и горе. У процесу стварања стручних правних термина морамо се сложити са оним линтвистима који подвлаче да језик има своје континуелно динамично кретање, да се он исто тако развија као и сам друштвени живот. У том процесу промена извесни изрази се губе, други остају, а за неке појмове се стварају нови термини. Пресудно je у материји правке термине логије да се непрекидно стварају нови појмови и да се појављује потреба да се за те нове појмове створе нови правки термини. Међутим, у томе процесу још већу тешкоћу изазива појава да се врши трансформација постојећих правних појмова за које већ имамо термине, иако сам појам одмах не губи своје право на постојање нити се промена врши тако да je тренутно очигледно њено наступање. Дешава се да долази до трансформације садржине појава и појмова а да то не повлачи одмах и промене назива за оно ново што наступа. Често се остаје при истој речи као нравном термину за означавање појаве и појма нове садржине и да се тај правки термин и даље употребљва и за остатке нетрансформиране појаве. Тако, се у прелазном периоду формирааа друштвеног феномена и за нове правке односе употребљава стари термин паралелно са ознаком за стари појам. На први поглед то je неправилно ненаучно али то није питање саме терминологије нити уско лингвистичко. То je један социолошки процес који се креће спорије у језичком погледу него у промели друштвене садржине. Иако језик служи за споразумевање помоћу утврђених гласовних и словник изражаја који означавају појмове, у овом случају та ce функција ни уопште ни у правној терминологии не врши чисто и јасно. Настаје појава која тренутно доводи до језичне и појмовне збрке. Живот нам указује да не можемо увек и са сигурношћу спровести ово диференцирање појмова јер не можемо избећи у стварном животу да једна друштвена појава од интереса по право која лагано и без Скокова мења своју суштину, не добије одмах други нови стручни термин који би je разликовао од првобитног појма. Делимично то долази