Анали Правног факултета у Београду
ПРОБЛЕМ ПРАВЫЕ ТЕРМИНОЛОГИИ КОД НАС
29
селекцију термина или њихово прекрајање у духу законитости језика, него као цшь треба поставити сакупљање свих правних термина. При томе наводим да ми за исти појам имамо нехолико назива. ïlpe свега и аутохтони домаћи називи нису идентични. То често зависи од краја из кога су поникли. У том погледу наше je мишЈвење да није реч о локализму, теза коју бране они који би желели да термину свога жаргона осигурају мЈонополски положај, већ je y питању често ознака специфично појаве у друштвеном животу од правног значења ко ja се не може подвести под општи правки термин уобичајен у другим крајевима где je непознат такав специфични однос. Поред утицаја аутохтоних домаћих назива, при проматрању наше правке терминологије у виду „пурификације“, по нашем мишљењу, морамо водити рачуна и о појави тзв. наслала до којих je дошло утицајем страних језика при изради стручне терминологије. Не смемо заборавити да у србијанској терминологии постоји више таквих језичних наслага. По историском реду то су утицаји турског, немачког, руског, француског, енглеског, па сада и америчког жаргона енглеског језика. Термини створени за правне појмове под утицајем ових језика не ишчезавају наступањем друтог утицаја. Они се често задржавају и остају у једновременој и паралелној употреби, скоро са једнаким правом грађанства и међусобно и у односу на домаће аутохтоне термине, па се гьима служе не само лаици и људи од закона него се више или магье сви цитирају и у стручној литератури. Било би погрешно ако би из терминолошких речника, које будемо стварали, избацили рве термине у име „пурификације“ језика. То je питање да ли скуп стручних термина или њихово пречишћавање наводи одмах и у свима струкама до питаньа сараднье или рата између научних радника струке чији се речник саставља и научника лингвиста. Лингвисти себе квалификују за меродавне судије. Стручњаци сматрају да сваки термин употребльен у струци мора наћи своје право место у струнном терминолошком речнику, чак и да не одговара општејезичним законима, па чак и да наноси повреду чистоти језика или представља деформисану реч. У том случају лингвисти имају свој задатак. Они уз такве речи треба да пруже стручне језичне критике, да наг ласе да тај термин не одговара нашем језику, да га треба избегавати, да место њега треба употребљавати бољи домаћи термин (уколико се научници те струке сложе са том квалификацијом) а нарочито да рбјасне .(уз помой правника) етимолошки и историјски настанак термина у питању. То* питање одређивања круга надлежности активности научних радника струке о којој je реч и лингвиста показало се у пракси као не само прелеминарно него и необично важно да би се посао могао вршити организовано и без тешкоћа. При томе, досадашњим искуствима у другим земљама, носиоци посла морају бити стручњаци уже гране а лингвисти су организатори, инструктори и контролори који упозоравају али немају право вета. Тешкоће са лингвистима често долазе услед тога што њима нису јасни садржински појмови. То се при изради речника у ОУН јасно пока-