Анали Правног факултета у Београду

ЈЕДИНСТВО СВЕТА

43

помогне изградњу једног људског друштва које he- бити засновано на слободи, суверености, једнакости и равноправности свих народа, уз остварење услова да све то буде стварно и остварено а не само проглашено. На тај начин, Повељу Уједињених нација, представљајући основни докуменат за регулисање међународних односа, представљајући Устав међународне заједнице на бази мира, представља и један живи докуменат чија ce садржина конкретизује и подробно формулише управо животом међународне заједнице. А то je и разумљиво и нужно. И то с једне стране зато што су кроз историју и у свакој држави устави, регулишући основе живота и односа и представљајући основне принципе за њихов развој и регулисање у будућности, били даље разрађивани, развијани и усавршавани у смислу развитка друштвених односа у свакој држави, a доприносећи и сами развитку тих односа у одређеном правду. С друге стране за то што се међународна заједница и међународни односи стално мењају, развијају и усавршавају, намећући стално потребу да се потпуније одређују и конкретније формулишу и правка средства и правке норме међународног права, поставл>ене у Повељи како би и ови све вшпе и све ефектније управо доприносили прогресивном развитку међународних односа у правду обезбеђења мира али и у правду развитка што демократскијих, равноправнијих и хуманијих односа у самој међународној заједници, а посебно у правду пружања могућности и помоћи појединим чланицама међународне заједнице да остваре права која им по Повељи припадају да би могле у пуној мери и са више могућности да заиста и равноправно учествују у међународном животу. Досадаппьи рад Уједињених нација и највећи број њених аката и тестова, иако на жалост не увек и не сви, кретали су се углавном y овом правду, и то у разним доменима делатности Уједиљених нација, па и у домену права, и то како у смислу подржавања могућности појединих субјеката међународног права да уживају што стварније и ефектније права из Повеље Уједињених нација, тако и у смислу конкретизације па и дал..ег прогресивног развитка појединих правних принципа из Повеље. Поменућемо само Декларацију људских права, Декларацију о давању независности колонијалним народима, Резолуцију „Мир кроз дела“, као и многе друге који сви акти представљају у домену међународног права даљу разраду и чињење стварнијим, применљивијим и употребљивијим управо основних принципа утврђених у Повељи. У том правду, показало се да je и потребно и Moryhe учинити и један већи корак у домену међународног права, чиме би се оно join више учинило ефикаснијим инструментом за очување мира, а тиме учинили и ефикаснијим, применљивијим, извеснијим и стварнијим и сами принципи Повеље. А све то je управо изражено у предлозима и захтевима, израженим и формулисаним од стране многих држава, међународних организација, међународних научних форума и појединаца, о потреби и нужности ближег прецизирања односно кодификације принципа мирољубиве активне коегзистенције. Све je то потврђено и прихваћено Резолуцијом Генералне скупштине 1815 (XVII) од 18 децембра 1962 о по-