Анали Правног факултета у Београду

42

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

шења која би омогућила такав привредни нащзедак у коме би, на нови равноправней начин, нашле себи место све државе у свету, а све то путем елиминисања јаза који дели развијене од мање развијених земаља, пошто без отклањања тога јаза не може доћи до потребних даљих квалитативних промена у међународном праву које би омогућавале пуну и стварну једнакост и једнаке могућности свим субјектима међународног живота. Налазимо се дакле y времену када ce намеће императивна потреба новог система међунардне трговине, међународних цена и плаћања, међународне финансисте и сваке друге помоћи неопходне за привредни развој неразвијених земаља. А све то мора да буде паралелно праћенр новим правним решењима и новом правкой садржином ко ja he изразити све те битне квалитативне промене до којих нужно долази и мора доћи, ако се жели да се сачува мир у свету, пошто без благостања људи не може бити ни трајног ни стварног мира у свету. Отуда пред многим гранама права, а посебыо пред свим гранама међународног и униформног права стоји један нови период развитка, који he по садржини промена бити један од најзначајнијих пошто he он морати да одведе једној новој квалитативно] универзалности међународног права, и то, поновимо, универзалности која управо полази и рачуна са свим разликама које постоје и које he постојати између земаља, но с тим да те разлике не смеју више да буду основ за поделу, неравноправност, предоминантност и експлоатадију, већ основ за сарадкьу и равноправност између свих држава. Разуме се све то у погледу земаља као субјеката међународног општења, уз постојаше даље могућности такмичења између различитих квалитета појединих друштвених појава ц друштвено-економских система у целини пошто се човечанство стално налази y своме развоју тражећи нове и прогресивније, посебно тражећи и остарујући оно што представља све даље и све веће ослобођење човека, јер ce тиме обезбеђује стално и трајно свесно мењање света, метвање које ће трајати и постојати све док буде постојао човек, тај нбсилац, смисао и цил, свих револуција и целокупног прогреса. П. Када je очување мира у свету постало један од основних задатака савремене међународне заједнице и човечанства у целини, онда je и забрана агресивних ратова, као средства за решавање међународних спорова и несугласица, постала битно правило савременог међународног права, правило усвојено и проглашено Повел>ом Уједињених нација. Зато je и сасвим разумљиво да су већ у Повељи Уједињених нација наглашени на више или мање изречен или само имплицитан начин принципи међународног права који својим постојањем и остварењем треба да омогуће, помогну, обезбеде и заштите мир у свету, при чему су ти принципи у знатној мери изражавали током историје форыулисана правила међународног права, сагледана у светлости савремене међународне заједнице која je оличена управо кроз повељу Уједињених нација. А та међународна заједница je очигледно била битно нова и другачија после Другог светског рата, а посебно je, кроз саму Повељу, сама себи ставила у задатак да