Анали Правног факултета у Београду

Авали правног факултета

4

ту постоје уошптене „маске“: „држављанин“, „грађанин“, „бирач“, „чиновник“, итд. Но и ту формална једнакост крије фактичку неједнакост и омогућава да капиталисти, иако су са гледишта јавног права формално равноправии са пролетерима и неимућним грађанима уопште, спроводе своју класну диктатуру. Друга последица je да je Маркс, дубоко проникнувши у суштину робне привреде и капиталистичког друштва кроз призму својих филозофских гледишта, открио унутрагшье, иманентне супротности тога друштва. Доказао je пре свега да je капитализам само једна прелазна фаза у развоју људског друштва; а друго, да капитализам као друштво крајње поларизације два наведена основна друштвена елемента нужно доводи до новог органског, комунистичког друштва, друштва у коме he се до могуће мере опет сјединити два наведена опречна елемента и у коме he се превазићи „отуђеност“ појединаца једних од других, као и отуђеност појединаца од друштва. Капитализам управо кроз своју „стихијност“, кроз своје унутрашње објективне законе а нарочито кроз конкуренцију развија велике производне снаге ко je he у крајњој линији управо довести до његовог укидања, до новог облика колективне, друштвене својине, до овладавања стихијношћу у друштву и до могућег овладавања нужношћу у животу човека, до његовог могућег стварног ослобођења. Овај процес у развоју људског друштва je започео. Ми смо не само његови сведоци него и активни учесници у њему. Превазилажеае приватне својине и робности у друштву врши се не само у социјалистичким земљама у којима свесне друштвене снаге систематски усмеравају своје напоре у јачању оних друштвених елемената и чинилаца који помажу тај процес него и у капиталистичким земљама, мимо и против воље капитэ.листа. Taj процес социјалистички развој друштва узео je светске размере. У том процесу опет јасно видимо паралелност кретања базе и надградње. Преображај робне привреде и робности у друштву уопште прати одговарајући преображај грађанског права и права уопште. Да наведем само најочигледнија испољавања тог преображаја управо у вези са основним установама грађанског права: појава и све већи значај правних лица; све чешћа и систематскија ограничена приватне својине и стварање нових облика својине; ограничавање слободе утоварања појава тзв. типских уговора и уговора по приступу; појава објективне одговорности за накнаду штете и одговарајуће потискивање субјективне одговорности засноване на кривици; пренос ризика на што шире слојеве друштва путем све јачег продирања осигурања (упоредо са све већим подруштвљењем производње); тзв. социјализација грађанског права; заштита лица која су економски слабија у уговорном или другом грађанскоправном односу нарочитим правним средствима (рецимо путем тзв. забране зеленашког уговора, све већим јачањем тзв. clausulae rebus sic stantibus, итд.); преузимање од стране јавног права многих области које je пре регулисало грађанско право, појава социјалног осигурања, мешање административног и уопште јавног права у раније сфере регулисагьа грађанског права, итд. Разуме се, сав тај преображај прати и одговарајући преображај јавног права и права уопште.