Анали Правног факултета у Београду

60

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

y давању), закључи истовремено прелази својина (8) са отуђиоца на стицаоца има два корена. Први je обичај a други схватање школе природног права У француском праву постојао je обичај dessaisine-saisine према коме би отуђилац приликом преноса својине изјавио да се лишава својине а да ствар држи за стицаоца. Тај обичај je у ствари имао исто дејство као фиктивна предаја римског права. Током времена, се фингирало да je фиктивна предаја или клаузула о dessaisine-saisine налази у уговору без обзира да ли су странке стварно изјавиле такву клаузулу. Теоретичари природног права пак нарочито наглашавајући значај воље у праву и схватајући право првенствено као интелектуални однос одређен од стране Разума сматрали су да сама воља преноси право и да ту није потребан никакав материјални акт. Пуфендорф (Pufendorf), на пример, сматрао je да ако je традиција потребна да би се пренела државина која je чињеница, факт, онда својина као морална категорија може да пређе с једног лица на друго сагласношћу воља (9). Систем Аустријског грађанског законика и нашег права уопште (укључујући и Општи имовински законик) и Немачког грађанског законика има извесне сличности по томе што се по оба система тражи још један, од уговора (о. обвезивању) различит акт за пренос својине, те се као такав може супротставити систему Code civil-а. Ипак међу њима постоје битне раз лике које смо изнели. Заједничко им je још што оба система полажу право да се оснивају на истинским традидијама римског права. Но невоља je у томе што у изворима римског права, нарочито у Дигестама, има потпуно противречних места, по том питању. Присталице концепције Аустријског грађанског законика, а то je истовремено концепција пандектног права како се оно почев од Средњег века развијало (10), позивају се на Паулусово ми-

(8) Док наше, аустријско и немачко право имају општу теорију стицања стварних права, то у француском праву није случај. На пример, по нашем односно аустријском систему потребан je titulus и modus aguirendi не само за својину него и за стицање службености, хипотеке и реалних терета деривативним путем. У француском праву само се својина стиче уговором, а за залогу и службености постоје нарочити облици стицања. Тако, у француском праву друкчије се стиче стварпа службеност ако je у питашу теретан посао (тада се стиче као својина) a друкчије ако je у питању поклон (Вид. Planiol: Traité élémentaire du droit civil français, 1937, t. I, dp. 1021—1022).

(9) Планиол: н. д., с. 894. Пуфендорф je био један од ретких немачких теоретичара природног права али je био у служби шведског краља. Живео je у XVH веку и дао je заокругљени систем природног права. Интересантно je да je, насупрот наведеним тенденпијама у француском праву, велики француски теоретичар из XVHI века, Потије (Pothier) чији je систем у ствари био основа за Code civil, остао веран традицији римског права и сматраоje да традиција а не сам уговор треба да пренесе својину (Вид. Планиол: нав. место).

(10) Аустријски писци, на пример, Еренцвајг (вид. Ehrenzweig; System des österreichischen allgemeinen Privatrechts. 1925. 1/1. pp. S. 128, seq.) и Ранда (Das Eigentumsrecht, 1893, p. 260) учење о titulus, и modus aquirendi приписују Јохану Апелу правнику с краја XV и с почетна XVI века. Али корени тог учења како се оно појавило у Аустријском грађанском законику и другим законицима XIX в. (на пример, пруском) потичу joui од постглосатора Вартола и Балда из XIV в. који су нарочито разрађивали разликовање ius ad rem од ius in re, тј. облигационо и стварноправно дејство права на ствари (разликовање тхомоћу кога, у почетку, степенасту феудалну својину покушали да објасне неадекватним појмовима римског права. Вид. Holtzendorff ; Rechtslexikon, 1881, под одредницом Titel). Иначе, учење о основу и начину стицања како je формулисано у § 389 АГЗ односи се не само на деривативно стицаьье него за свако стицање уопште (на пример, по § 381 „Основ окупације ничије ствари je „урођена слобода“ да се ничије ствари заузму“), дакле, у дозволи објективног права да се својина стиче (види формулацију тзв. основа у ширем смислу у одговарајућем одељку наведеног