Анали Правног факултета у Београду

ЛРИЛОЗИ

вом утврђен и изузетак да извесни руководиоци ресора, по посебном поступку, могу бити непосредно join једанпут именовани. Taj поступок je за федерацију предвиђен у чл. 236, ст. 2, Устава. Руководиоца ресора, кога именује и разрешава Савезна скупштина на предлог председника СИВ у име СИВ (друга најважнија новина), може именовати узастопно за join четири године из оправданих разлога. Да би ово било што прецизније, Скупштина пре свега одлучује већином, гласова о оправданости предлога председника СИВ за поновно наименовано руководиоца ресора, па тек онда одлучује о именовању (исто у републичким уставима). Јасно je да* на овај начин то ограничена и .стручност и политичке потребе треба да буду увек усаглашене. Ово ограничение онемогућава у великој мери „фамијализиране“ руководиоца ресора са његовим 'ресором и бирократске тенденције које проистичу из устаљености на положају. С друге стране, изгледало би да je лота страна овог ограничена у томе што руководилац ресора не може више толико да буде присан у позитивном смислу са пословима и службеницима ресора, као ни толико ауторитативан, због ветеранског руковођења датим ресором. Већа радних заједница у скупштини, између осталог, значе да Скупштина ни je само политично него je и највише стручно тело у земљи (22). Механизам скупштинског система владавине који je ојачан у односу на руководиоце ресора, омогућује да стручност скупштине дође до изражаја (в. Главу IX Устава СФРЈ и одговарајуће главе у уставима република). Свакако да би тај изражај био join већи кад руководиоце ресора не би именовало и разрешавало само тзв. политично веће (чл. 178, ст. 3, Устава СФРЈ и одговарајући чланови републичких устава) него заједно с њим и по једно одговарајуће веће, што je већ изнесено у дискусијама о преднацрту Устава. У том случају би политичном већу остало да самостално именује руководиоце ресора из области политичке управе, на пример за иностране послове. То би се складно повезало са интенцијом чл. 238 Устава СФРЈ: „Ови функционери дужни су, на захтев већа [...] Скупштине давати им обавештења и објашњења о питањима из делокруга органа којима руководи [...]“ (ст. 2). То je само један део мишљења о „фаворизовању“ политичког већа. Општи одговор je да „скупштине изражавају и политичку власт и самоуправльане и да на данашњем степену нашег развоја између политичке власти и самоуправљања у њиховом јединству постоји и неопходан однос“ (23). Међутим, из чл. 173, ст. 1, Устава СФРЈ произилазило би да одговарајућа већа радних заједница могу претресати и питана именовања и разрешавања руководилаца ресора и о томе упућивати мишљење Савезном већу. Затим, веФину Комисије скупштине за изборе и наименована која треба да допринесе квалитету скупштинског рада, сачињавају чланови свих већа а машину делегати ССРНЈ (чл. 208; упор. чл. 78, ст. 4, о таквим комисијама скупштина друштвено-политичких заједница уопште: „Комисију сачигьа-

(22) Е. Кардељ: Нови устав СоциЈалистичке Републике Југославије, у публикации „Преднацрт устава СФРЈ“, Београд, 1962., с. 123—124.

(23) П. Стамболић: О облицима политичког система и о организации федерације у публикации „О уставном систему СФРЈ", с. 101.; упор. Е. Кардељ: н. д., с. 123—128.