Анали Правног факултета у Београду

88

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вају чланови Скупштине и представници друштвено-политичких организации а“; можда би састав требало проширити и са представницима друштвених организација које немају политички характер јер су и оне заинтересоване). У време припрема уставне реформе писало се да се најновија тенденција „огледа y релативном осамостаљењу администрације ради ефикасне контроле техничара и „бирократије“ од стране народне скупштине и њених одбора“ (24). То се изразило у поставци да именовани фушщионери не могу бити чланови скупштине (чл. 83, ст. 4) али су зато савезни државни секретари и савезни секретари чланови СИВ по положају (чл. 226 ст. 3). Државни секретаријати за иностране послове и за народну одбрану образовани су Уставом СФРЈ за послове из искључиве надлежности федерације а остали секретаријати се оснивају законом. У чл. 86 Устава СФРЈ наглашена je одговорност свих функционера па и руководиоца ресора. Међутим, руководиоци ресора су нарочито чврсто уклошьени у друштвени механизам и у непосредним односима са својим службеницима и јавношћу. Предвиђено je одговарајуће самоуправљање јавних службеника и у државним органима (чл. 9, ст. 4 и 5) које истина неће бити тако лако спровести због одговорности и хијерархиске потчшьености руководилаца ресора политичким органима, као и традиционалне хијерархије у инокосним органима. Отуда he се и овде субординадија према руководиоцу почет ла ггоетвара у самосубординацију. Чл. 87 Савез. устава сцачшза Јавност делатности свих институција. То су не само препреке бирократизације руководилаца ресора него и помоћ његовој ефикасности. Правном децентрализации ом у ресору и ван њега се отклања анонимна фактичка децентрализација одозго на доле.

Александар Стојановић

(24) Др. Ј. Ђорђевић: н. д,, с. 300.