Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

307

лоништај управног акта управни акт који иије сагласан са пресудом или да нов управни акт уопште није дсшет. Уколико ни по ионшаьвно] пресуди- у истsј~управно] ствари не дође до извршења пресуде или управни орган донесе нов управни акт сагласан са пресудом али га не извршава или га je касније извршио него што je био дужан извршити, странка има право да од органа тужбом захгева накнаду штете kojS“ неизвршењем пресуде. ВалГа још подвући да проф. Риверо истине да у праиси долази и до тога да се под утицајем одговорних фактора управе доносе нови закони који и дејство пресуђене ствари могу даменити тако да се ваопос-тав.тьа раније стање пре поништавања управног акта и да управа може донети ново решење ко je ће с обзиром на нове прописе бити на закону основано и тако владавина права ипак на неки начин на крају бити обезбеђена. Пошто проф. Риверо убеђује свог госта да и перед свих наведених мака тужба за прекорачење власти пружа конкретну сатисфакцију странци чије je право повређено јер убедљиво указује да je управа подвргнута праву, његов гост истине да гьега не интересује развој права већ ефикасна заштита права грађана и стога разочаран одлази обећавајући да he се вратити кад управни опор буде грађанину пружио стваряу заштиту његових права. Овако сликовитим приказивањем проблема обезбеђења обавезности пресуда донетих у управним споровима проф. Риверо je желео да истакне потребу реформе у овој области jep je и сам био члан Комисије за реформу управног судства ко ja je недавно изведена у Француској (5t: — 4. У нашем праву Закон о управним споровима од 23. адрила 1952. у духу заштите законитости и обезбеђеша ефикасности управног опора у својим основним одредбама прописао je да су пресуде судова донете у управним споровима обавезне за државне'органе" (чл. 4). "Ово фёТтчёло добило детаљнија правила у посебном одељку истог закона и то у одељку посвећеном обавезности пресуда врховних ЈЈудова (чл. 63 —66). ’Пре органе и рви не могу ништа учинити што би тим пресудама било противно (чл. 63, ст. 1). Ако je државни орган чији je управни акт поништен правоонажном пресудом дужан донети нов управни акт, овај управни акт мора бити донет најдаље у року од 30 дана од доставе пресуде и мора бити у складу са правним'~схгя: | I'аше7Я' судгт примедоама у погледу поступкаС Укблико зшравни акт ни je у складу са правним схватањем суда и примёд-' бама у погледу поступка, тужилац има право на тужбу а суд ће понишјдјти оспорени по правилудгамГ реШита^^вар'Ттреоудом’~7^свему~замењује' управнГГ акт над извештав'Явиши државни орган (чл. 64). Уколико ои после достављања правоснажне -пресуде прошао рок~од~3o дана а државни орган није дрнео нов управни акт странка може захтевати од управног органа да донесе решење. Уколико од тбг'ЪоаойЬьшог зах-тевауТюкуж>Д 7~данЬ не оудд~ястнеФ-нов управни акт странка има право да се обрати Врховном суду који je донео пресуду ta захтевом да суд донесе управни акт. Суд ће гкГприЈему захтева тражити

(5) Jean Rivero: Le Huron au Palais-Royal ou réflexions naïves sur le recours pour excès de pouvoirs, Recueil Dalloz, 1962. 6 Cahier, Chronique, VI, pp. 37—40.