Анали Правног факултета у Београду

Како из наведеног ранијег решења Комисије за службеничке паслове видимо да она не усваја правно схватање суда, очигледяо je да ситуација странке није завидна иако je прокламоваяо начело обавезности пресуда у управним споровима. Овај ja случај карактеристичан и по томе што се из наведене пресуде- Врховног суда вида да против прве пресуде Врховног суда ко ja je решила први управни спор прништајем решења Комисије за службеничке послове, Комисија није поднела жалбу против те пресуде аля je то није омело да после истакне у свом новом решењу да не може усвојити правно жишљење суда иако je судака пресуда посгала правоснажна зато што Комисија није поднела жалбу. И овај пример указује колико je ово питање актуелно и у нашем праву. Нацрт Закона о управним споровима имао je у виду потребу решавања овот питања. Начело обавезности .пресуда добило je детаљнија правила од досадашњих правила у Закону о управним опорсвима. Као и у садаппьем Закону преднацрт закона о управним споровима разликује случајеве кад управни орган не доноси нов управни акт по пресуди од случаја кад управни орган доноси нов управни акт који није сагласан са правним схватањем суда и примедбама у погледу поступка. И у једном и у другом случају суд може под мстим условима као и по садашњем Закону о управним споровима и по овом Преднацрту решити ствар тако да y свему замени решење управног "органа. Али оно што доприноси бољем и пресуда јесте решавање питања да ли_и кад може суд непосредно извршити csojy пресуду или решење, или кятт руд мпжр ириртттити решење донето у извршењу јшје доноси коде није сагласно пресудом. У циљу ббезбеђења обавезности пре суда" одредбу:

' „Ако орган надлежан за извршенье не изврши пресуду или решење суда које замењује управни акт, или ако не изврши решење донето у извршењу судске пресуде, верди извршење Ако орган у донесе нов акт противан правном схватању или противно примедбама суда у погледу поступка, као и у случајевима из претходног става, суд he о томе обавестити надлежни орган вишег стелена. У тежим случајевима суд може обавестити јавног тужиоца ради предузимање одговарајућих мера против одшворног лица (чл. 75).“

Ова одредба je умесно предложена jep свакако ефикасније обезбеђује обавезност пресуда донетих у управним споровима. Она представља корак напред у цшьу обезбеђења законитости али није до краја решила проблем. Прво, ни je довољно само прописати да у случају кад управни орган не изврши судску пресуду или решење суда ко je замењује управни акт суд на захтев странке може сам спровести извршење непосредно или ггреко друтог суда већ се мора и у пракси обезбедити остварење ове одредбе одговарајућим средствима и санкцијама. Друто, у погледу санкција за непоштовање начела о обавезности пресуда Преднацрт прописује да само у тежим случајевима суд може обавестити Јавног тужиоца за преузимање одговарајућих мера. Поводом озе

309

ДИСКУ СИЈА