Анали Правног факултета у Београду

НЕПОСРЕДНА ДЕМОКРАТИЈА У ЈУГОСЛАВИЈИ

161

о чијем се извршењу брине управни одбор, представничкодемократски орган, и директор, стручан службеник. Уколико je број радних људи већи, сви органи ce бирају, тј. прелаэи се на представничку демократију. Но, треба подвући да се и y оквиру великих радних организација поједини послови врше непосреднодемократским путем. Радна организација се, найме, дели на погоне и друге радне ј единице, на радне екипе и сл., у оквиру којих се примењује много чешће, jqp je технички много лакше, непосредна демократија. Најзад, и у оквиру већих радних организација као целина примењују се релатияно често облици непосредне демократије за доношење најважиијих одлука а особито референдум. Тако je скала непосреднодемократских облика у радним организации јама веома богата и тежи да се црошири. Важно je истаћи да je она и врло ефикаона, да непоср-една демократија стварно свц боље и потпуније функциокише. Разуме се, да je и ‘Седе стварност далеко од идеала. Али je битно да му се приближава. Што се тиче локапних државних власти, одн. самоудравнмх јединица треба уочити да оне имају троструку природу. Оне су, најпре, локални органи државне власти утолико што, сем изузетака, оне врше целокугшу државну власт, па, на својој територији, и ону коју у вишем степену врше виши самоуправни органи, одн. централни државни органи. Оне су затим самоуправни органи самоуправне територијалне организације јер врше целокугшу власт те самоуправне јединице. Најзад, свака самоуправна јединица je и друпггвено-економска јединица, тј. самоуправна организација која не врши власт него управльа друштвеним пословима путем одлука којих се грађани држе добровольно. Зато самоуправни органи своје одговарајуће надлежности и врше у три разна облика, сходно њиховој различите] природа. Најважнија самоуправна локална јединица..је општина. Она je основна јединица и државне власти, и самоуправне, и друштвених самоуцравяих јединица. У њо.ј су и најразвијенији облици непосредне демократије. Два су главна таква облика збор бирача и референдум. Збор бирача представља самостални орган, који с једне стране сдлучује о неким питагьима, а с друге стране друга питана ггретреса и ставља предлоге надлежним другим органима да они одлуче. Збор бирача такође и предлаже кандидате за изборе у разна цредставничка тела, чиме се дроцес кандидовања претвара у наддежност непосреднодемократских органа, а истрза из руку монополистичких политичких оргавизација. С обзиром на обо, збор бирача je необичяо важан непосреднодемократски орган, коме у развоју социјалистичке непосредне демократије ггредстоји велика будућност. Њега сачишавају сви грађани с ирађанским правима дотичног подручја, а за његов пуноважан рад потребан je одређее кворум. Перед збора бирача као општенародно непосреднодемократског органа посгоје и зборови радних људи у радним организацијама. И оеи зборови имају одређену надлежност непосредног одлучиваньа, као што се на њима такође поставл>ају кандидата за избор оних представника који се бирају само у радним организацииама. Према томе, зборови радних льуда у радним организацијама су ужи од зборова бирача јер не обухватају све грађане датог подручја већ само радне льуде у тој организации.