Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

СИМПОЗИЈУМ О ОДНОСИМА ИЗМЕЂУ ДРЖАВА У ДАНАШЊИМ У СЛОВИМ A ОРГАНИЗАЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ. Настојећи да подстакне на изучавање међународних односа у нашој . земљи и да укаже на суштински значај ове яаучне дисциплине, Српска академија наука я уметности организовала je Симпозијум о односима између држава у међународним односима, найме оних чинилаца, оних iCHara које на je одржан у Београду од 31. марта до 3. априла 1964. На овај скуп били су позвани сви они који су показали интерес за теоријско изучавање међународних односа без обзира да ли се баве политичким или сродним наукама, или су правници, филозофи, економисти и дипломати. Позиви су такође били послати и иностраним научницима. И поред тога што je известан број позваних био спречен да присуствује Симпозијушу, учесника je било преко стотину. Југословенским учесницима придружили су се представници академија наука и уметности Бугарске, ЧССР, Мађарске, ДР Немачке, Пољске, Румуније и СССР. После уводног говора др Илије Ђуричића, председника Српске. академике наука и уметности и поздравних речи других истакнутих чланова Академије, страних академија, осталих југословенских академија, универзитета и научних удружења, реч je узео проф. Милан Бартош, секретар Српске академије, који je председавао радним седницама Симпозиума. У свом уводном излагању, академик Бартош указао je на разлоге који су Академију навели да на чело листе проблема којима има намеру да посвети посебне скупове стави питање односа између држава у данашвьем свету. Према њему, то питање „представља основну стварност сважог народа на свету“ и не може се решавати тиме што ће се рационалистичким рецептима давати жељена слика међународних односа, а да се пре тога не испита какви су они, каква je њихова материјална база и кагсви су чиниоци од којих они зависе. У складу са таквом замисли поднети реферати усредсредили су се на четири теме или трупе питања. Први од њих тицао се тзв. фактора у међународним односима, найме оних чинилаца оних снага које на гьих одлучујуће утичу. Дјзуги скуп реферата усредсредио се на сувеоену државу и на кьене односе према међународној заједници, осталим државама и међународним организацијама. Положај човека у међународним односима био je централна тема треће трупе питања, док je четврта, замишљена као синтеза свих ранијих, требало да укаже на начине који би међународној заједници требало да осигурају миран развој, тј. на методе којима би се међународни односи оптимално уредили с обзиром на признату неопходност мира. Реферати су били унапред припремљеии и умкожени. Њихов редактор био je проф. др Милош Радојковић. Рад Симпозијума одвијао се у пленарним седницама,. које су редом биле посвећене излагању и расправљању о рефератима из четири горе описэне трупе. Реферат проф. др Бранимира Манковића „Фактори у међународним односима“ требало je да послужи као увод у прву трупу. Поред кратког