Анали Правног факултета у Београду

354

AH-АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

разматрања појма фактора уопште, проф. Јанковић задржао се нарочито на држави (капиталистичкој и социјалистичкој), радничкој класи, социализму, идеологији и политичкој констелацији као факторима у међународним односима. Остали прилози били су посвећени појединим чиниоцима: проф. Цезари Березовски (Варшава) говорио je о улози економских чинилаца у међународним односима, на шта се односио и реферат одсутног др Јанвида Флереа („Економски фактори у односима између држава“). На њих ce надовезивало излагање проф. др Милоша Самарџије о улози техничког развоја у стварању међународне заједнице, док су тезе др Милана Шаховића о разликама у степену развитка као фактора у међународним односима продубиле један вид у коме дејство економских чинилаца има политичке последице, нарочито у најиовије време. Уз реферат о улози друштвених снага у међународним односима, који je доставив проф. др Јовица Патрногић, проф. др Јурај Андраши изложив je садржај прилога академика Ивана Супека о науци као чиниоцу у међународним ОДнОсима, као и својих ставова о улози универзитета и научних установа у ширењу идеје мира и међународне сарадње. Академик Бартош дао je реферат о информацијама као фактору у међународним односима Два реферата била су посвећена простору, нарочито оном које се смйтра заједничким и његовој важности за међународне односе (проф. др Владислав Брајковић: „Море као фактор у међународним односима“ и пуковник Миливој Деспот: „Искоришћавање космоса и међународни одной*“). Њима се унеколико може придружити напис о саобраћају као фактору међународних односа, последам објављен рад проф. др Борка Николајевића, Који je умро неколико дана пре почетна Симпозиума. Нарочито интересовање изазвало je излагање генерала Векослава Колба о улози оружаних снага у међународним односима, у коме се он посебно задржао на опасним последицама које може да има утицај професионапног „ратништва“ и ньему својственог посматрања односа у свету. Услед низа посебних штања која су у рефератима била додирнута, дискуоија je, иако плодна, тежила да се на њима задржи. Изостала су настојања да се на основу пруженог материјала дође до неких уопштавагьа или бар терминолошких закључака. Проф. Б. Јанковић je на крају сумирао основне ставове референата и учесника у дискусији, Средигшьа тема друге тачке дневног реда била je ближа правницима интернационалистима, који су сачињавали претежац део говорника и слушалаца. Највећи напор да положРј државе и односе између држава у међународној заједници посматрају на „неправнички“ начин уложили су проф. др Владимир Иблер („Промјене структуре међународне заједниде по Повељи Уједињених нација“) и проф. др Божидар Јовановић („Велике и нале силе у међународним односима“). Њима се, разматрајући место међународыих организација у развоју међународних односа, придружио и ДР Обрад Рачић. С обзиром на већ постојећу традицију посматрања међународног права у зависности од међународних збивања, и они реферати који су задржали правки приступ материји и правку терминологију допринели су евреи овог научног скупа. Међу њима треба нарочито издвојити два прилога проф др Јурја Андрашија („Држава и међународна заједница“ и „Прочее деколонизације“) и оггсежан реферат доцента др Милана Марковича о проблему санкција у међународним односима. Гост из СССР, проф. др В. М. Шуршалов задржао се на актуелној теми мирног решавања териториј алних спорова и очувагьу й jäHaay мира. Сличном питању био je посвећен и реферат који Je из Москве послао доцент И. IÎ. Блтопченко о „Савременом међунарбднбм праву и мирољубивим средствима за решавагье спорних питагьа“. О мирном решавању међуна-