Анали Правног факултета у Београду

боде и права појединаца тако „и у области остваривања самоуправних права организацией, установи и грађана, и у даљној консеквенци у обезбеђењу стабилитета и јединства иовог уставног уређења“. У вези пак са тим и таквим задацима дошло je код нас и до појаве једне значајне нове судске институције односно установе, до оснивања уставног судства (6). Нашим уставним судовима je, као што ћемо даље зидети, поред осталих нарочито деликатних задатака по питању заштите уставности и законитости, поверена и заштита права самоуправних и других основних права и слобода. 111. Осврт за заштиту права самоуправљања пред уставним судом. По нашем новом Уставу противуставан je сваки акт којим се наноси повреда праву самоуправљања радних људи (чл. 9, ст. 6). Због таквог једног акта може такође имати места и интервенцији надлежног уставног суда. Тако, Уставни суд Југославије у границама своје надлежности одлучује и о заштити права самоуправљања и других основних слобода и права утврђених нашим уставом: кад су те слободе и права повређени појединачним актом или радњом од стране органа федерације и у другим случајевима које одреди савезни закон a није обезбеђена друга судска заштита (чл. 241, ст. 2). По одговарајућим пак одредбама нашег Закона о Уставном суду Југославије од 21 децембра 1963. („Службени лист СФРЈ“, бр. 52/63) сматраће се да судска заштита права самоуправл>ан.а и других права и слобода није обезбеђена ако законом није предвиђена надлежност другог суда (в. чл. 36, ст. 2). Према томе ова судска заштита je дакле тзв. субсидијарног характера. Што значи да њој практично може имати места само у случају када по постојећим прописима за пружагье такве заштите нису стварно надлежни друти наши судови. Заинтересована лица су дакле по постојећим прописима дужна да претходно користе друга предвиђена редовна правка средства и путеве за заштиту њихових самоуправних и других основних права и слобода у случају повреде тих права или слобода појединачним актом или радњом, па тек онда да се евентуално обрате и надлежном уставном суду. То je управо један од стварних и правних услова за могућност покретања поступка пред уставним судовима. А то данас заиста упућује и на заюьучак: да je надлежност уставних судова у погледу заштите права самоуправљања, као и других основних права и слобода у ствари прилично ограничена. Мада наш нови Устав иначе несумньиво полази од коццепције: да je заштита ових права један од првих или приоритетних задатака уставних судова. Сличне одредбе и у истом смислу садрже наравно и устави појединих наших социјалистичких република (7). У вези са овим треба напоменути: да по нашем Уставу (чл. 249) поступай за оцењивање уставности и законитости пред Уставним судом Југославије могу поред осталих тамо предвиђених органа и установа покренути и радне или друге самоуправно организације ако je повређено њихово право утРрђено Уставом Југославије. Тај поступак покреће, тј.

(6) В. о томе ближе др. Јосип Хрнчевић: Судство у условима друштвеног самоуправљања, „Наша стварност“, бр. 2, фебруар 1962, с. 133 и сл. (7) в. у вези са овим питањима веома интересантне и садржином богате чланке Евгени Димитров: Значењето и улогата на Уставниот суд во уставниот систем на СР Македонија; др. Иво Пухан: Заштита на правата и слободите на човекот и грађанинот пред уставните судови, „Правка мисла“, бр. 6, Скоще, 1963.

18Я

анАли правног факултета