Анали Правног факултета у Београду

ЗАШТИТА САМОУПРАВНИХ ПРАВА КОЛЕКТИВА

189

можё покренути Уставни суд Југослазије и по сопственој иницијативи. Уопште, право иницијативе односыо стварне легитимације за покретанье поступка пред нашим уставним судовима je широко поставлено. И по нашем Закону о Уставном суду Југославије свако може захтевати од Уставног суда да покрене поступай за оцењивање уставности и законитости прописа и других општих аката, Уставни суд може покренути тај и такав поступак и по сопственој инициј ативи. Осим тога, и сваки план Суда може захтевати да се тај поступак покрене и да Суд о томе одлучи. Уставни суд пак покреће поступак у другим случајевима из своје надлежности на предлог грађана, органа и организација сагласно Уставу и овом закону (в. чл. 4 пом. закона). Међутим, предлог за заштиту права самоуправљања и других основних права и слобода који су повређени појединачним актом може се подлети само ако су коришћена редовна правца средства за заштиту ових права и слобода. Под тим пак условом предлог, за покретање поступка за ову заштиту може поднети свако чије je Уставом утврђено право самоуправљања или другр основно право или слобода повређено (в. чл. 36 и 37 истог закона). Иначе, Уставни суд спроводи поступак на основу одредаба овог закона, а у питањима која нису уређена овим законом може сходно применити одговарајућа правила процесних закона, (чл. 49). Наш поменути закон садржи и извесне посебне одредбе о заступању органа и организација, као и других учесника у поступку пред Уставним судом. У вези са тим, овде такође треба имати у виду да je стварна компетенција. наших уставних судова далеко свеобухватнија и шира од појединих досадаппьих наших судских поступака и њима одговарајућих праврсуђа;. те да ће то, с обзиром на познату деликатном и сложеност њихових задатака, захтевати и изградњу адекватних метода и начина њиховога рада односно поступка. Имајући у виду и познату чшьеницу, да се поступак или правка процедура наших уставних судова односи првенствено на нормативне акте. Иначе, у томе поступку би могло имати места и извесној, наравне субсидијерној, примени појединих одредаба и правила нашег грађанског процесног права. Познато je да je имституција Уставног суда уведена у наш уставни систем као једна новина и то првенствено ради заштите уставности и законитбети. Истичући посебно специфични карактер овога суда, друг Кардељ, поред осталог, каже: да Уставни суд, како Савезни тако и у републикама, представља више део скупштинског система него традиционалну судску институцију; да je он састављен од висококвалификованих стручњака и од јавних радника ко je именује Савезна односно републичка скупштина. И да je то каже друг Кардељ —• и разумљиво јер у нашим условима Уставни суд свакако не може бити чисти судски орган који би само статички, тј. формалноправно приступао појединим појавама и проблемима и у области уставног поретка него ће их ценити према објективној друштвеној и политично] садржини процеса из којих ти проблеми и појаве ничу. У том смислу he Уставни суд предузимати и одговарајуће политичке инициативе у Скупштияи и другим друштвеним органима. На тај начин he и увођење Уставног суда „допринети остваривању општег курса да се у решавање проблема из