Анали Правног факултета у Београду

ПРАВО МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВРЕДНОГ ПРОМЕТА

147

треба да буду стварна, па како го још яису данас, то значи да je у овој етапи развитка човечанства битна и неопходна сарадња и помоћ између народа, и то у пре ом реду сарадтьа свих народа на очувању светског мира, а затим помоћи неразвијеним и недовољно развијеним земљама од стране развијених земаља да би и оне развиле своју националну економију, и тиме себи омогућиле далеко веће учешће у међународној размери добара, што he свакако бити од користи за све и за човечанство као целину, а што, данас то постаје све очигледније, битно условљава очување мира у свету. Отуда међународна заједница мора да све више посвећује пажњу побољшању услова међународног живота и сарадње, да дакле све више активно делује на развијању пријатељских односа и сарадње, стварајући при томе све више услова за такве односе. Данатшьи степен развоја производних снага, покрети за националио ослобођење дојучерашњих колонијалних народа, разрешавање политике затегнутости међу великим силама, као и сгваранье услова за коначыу победу прогресивних снага у свету, намеће потребу деловања у овом правду. Данас се свакако мора признаки да се развој међународних односа огледа знатним делом у уношењу нових, демократских елемената у сарадњу међу народима путем узајамног поштоватьа закоиитосги развоја сваког од њих, путем унацређења светске привреде у међународне поделе рада, укидања економске експлоатације и организовагьа помоћи недоволиго развијеним земљама, и слично. Отуда потреба најактивније борбе за свестрану и пуну равноправное! у међународним односима јер само равноправии чланови једне заједнице могу у току дужег времена коегзистирати. А данас коегзистенција није никакво пролазно стање нити je она статичко очување постојећег већ je она, и то ће по својој суштини постојати све више, активна сарадња свих држава на о«шптем прогресу свих народа. V овом правду и смислј' предузимају се данас многе иницијативе, па се и остварују бар делимични резултати. Уколико je реч о међународним привредним односима, а посебно о међународној трговини и међународном финансирању бржег развоја неразвијених и недовол>но развијених земаља, Светска екоиомска конференцттја, одржана недавно у Женеви, представља свакако до сада најзначајнији акт. На њој су више него икад на таквем штвоу изложени и констатовани сви проблеми ко je савремено човечанетво мора да има у виду и које мора да решава, и то на један друтачији начин и другачијим средств,има него што je то до сада покушавано да буде чињено. Човечанство свакако улази у јвдну нову фазу развитка, щт чему остварење задатака и циљева који се нужно намећу неће и не може бити без тешкоћа и без отпора снага који вуку-уназад. Тога се мора, бити свестан али утолико више и бити припремљен, активан и одлучан у борби за прогрес. У целокупном овом развоју и право у целини, а посебно право које се односи односно регулише међународни привредни промет не може остати по страни. Оно мора да прати и изрази све те процесе, олакшавајући међународни саобраћај и промет, и то принципима и нормама који ће одговарати управо тим савременим креташима. При томе ће старе, реакциснарне снаге. заклањајући се ооично за класичност међународног права и значај тради—