Анали Правног факултета у Београду

196

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

независна од државне власти у свои раду на остваривању општинских задатака.

На челу општине налазила се „месна управа“ и сеоски збор. Учешће у збору било je везано за висину пореског оптерећења, те je у њему учествовала утлавном једна четвртина пореских обвезника. (Ово je измењено доношењем поменутог Закона о избору општинских заступстава за Далмацију 1922. по коме су надаље сеоски збор сачињавали сви мушки чланови општине који су имали право гласа и 21 годину старости. Закон je донет да би се изједначио изборни систем у читавој земљи, прокламован првим изборним законом по коме je изабрана Уставотворна скупштина и у коме није био предвиђен изборни цензус). Општински збор бирао je Општинско веће, a Behe je бирало Општински одбор. Ова два форума заједно чинили су општинску управу. Надлежност општинског одбора сводила се на расправљање и давање мишљења о неким чисто комуналним задацима за које je општина била надлежна. (На пр.: о доприносу за подизање школе и изградгьу општинских путева, о располагању општиноком имовином, итд.). Његове одлуке имале су, међутим, само консултативно дејство и могле су се спровести тек пошто их усвоји Општинско веће. У Далмацији су општине биле састављене од делова који су се називали „одломцима“. На челу сваког одломка (у ствари села или засеока у саставу једне општине) стајао je „главар“ кога je у одсуству замењивао сеоски пристав. Дужност им je била да се брину о реду у своме месту и да на одређен начин учествују у раду општинске управе заступајући своје одломке. Уз одломке постојале су и „махале“ (у оквиру одломака), које су имале тако исто своје посебне зборове бирача, главаре и приставе. Махале су биле насељенији и удаљенији крајеви одломака a њихови зборови састајали су се одвојено ј едино при избору поменутих органа. Главаре и њихове заменике бирало je општинско веће између тројице чланова општине ко je би предложили зборови. За обављање полицијске службе главари су располагали сеоском „рондом“ која je имала на челу свога , арамбашу“ и заменика „подарамбашу“. И једног и друтог бирали су чланови сеоског збора на исти начин као главаре и њихове заменике. Насупрот томе, „рондэре“ (месне полицајце) постављао je срески начелник на предлог општинске управе. Приликом преузимагьа дужности (и оружја) ови су полагали заклетву. На крају, долазили су још пољари и лугари (чувари поља и шума). Прве je именовала Општинска управа, а друге Општинско веће, с тим што су потврђивани и од стране среског начелства. Служба свих поменутих општинских органа била je почасна са изузетком пољара и лугара који су били плаћени органи и исто тако полагали заклетву и носили оружје. Надлежности општина у Далмацији правно су регулисане оквирним, државним, аустријским Законом о општинама од 1864. Према том Закону одређено je да Покрајински сабор доноси посебне општинске правилнике који ће те надлежности детаљисати и саобразити месним лриликама. Сходно томе општински органи били су подређени вишем самоуправном телу, Покрајинском сабору.

На основу изнетих података може се закључити да се општинска самоуправа у Далмацији састојала: прво, у изборности свих општинских органа, друго, у подређености тих органа вишем самоуправном телу (а не