Анали Правног факултета у Београду
ПРИЛОЗИ
463
питање да ли он дела као Председник или и постаје Председник САД. Он je, полажући свечану заклетву одмах не само преузео дужности већ и постао Председник САД до истека мандата погинулог Председника. За случај смењивања, смрти, оставке или неспособности и Председника и Потпредседника, Конгресу je дато овлашћење да законом одреди лице ко je he, док не буде изабран нови Председник, вршити председничке дужности (12). Међутим, занимљиво je да су се решења у погледу „наслеђивања“ Потпредседника САД у последних сто година више нута мењала. Конгрес je 1792 користио своје право и донео закон према коме за случај потребе преузимања председничке дужности, она прелази на Председника Сената pro tempore, а после њега на Спикера Председничког дома. Међутим, 1881, када je требало да дође до примене овог прописа, десило се да због избора новог Сената ни Спикер ни Председник pro tempore joni нису били на дужности. Стога je 1886 донет нов закон на основу кога су,за „наследнике“ Потпредседника одређени шефови департмана уз поштовање редоследа према годинама старости. Међутим, 1945, Председник Труман je изразио мишљење да овакав пропис није најпогоднији јер овакво решење односно редослед практично значи на Председник САД одређује и свог наследника. На његово залагање дошло je до измене закона из 1886, и 1947 je донет нов закон којим je утврђен овај редослед „наследника“ Потпредседника САД: Спикер Представничког дома, после н>ега Председник pro tempore Сената и најзад шефови департмана по годинама старости. Најновији коментари америчке правне литературе показују да се у САД, после преузимања председничке дужности од стране Потпредседника Џонсона развила акција за промену позитивноправног решења у попуњавању потпредседничког положаја. Један од најјачих разлога против садашњег „редоследа“ су по правилу високе године старости потенциј алних потпредседника и, насупрот томе, потребе за активним Потпредседником. Један од предлога јесте да се путем амандмана измени Устав у том смислу што би се Председнику САД за случај упражнении потпредседничког попожаја давало право да именује лице које би после сагласности Конгреса (апсолутна већина свих чланова Конгреса) постало Потпредседник САД (13). Треба напоменути и то да у пракси, до данас, није било случајева да je вршёне председничке дужности ишло даже од потпредседника САД. 2. Индща. Решење доста слично решењу САД налазймо у Индији, мада основ увођена установе Потпредседника треба тражити и у посебној националној структури ове државе. У уставу Индије изричито je речено да ће ова земл>а имати Потпредседника. Потпредседник Индије je ex officio председник Beha држава (14) с тим што му je забранено да истовремено обавља неку другу 'плаћену службу. Затим, у случају упражњења места шефа државе (услед ньегове смрти, оставке'или другог разлога) Потпредседник „дела као Председник“. Председничке дужности Потпредседника ће вршити и у случају иегове привремене снречености све док шеф државе не преузме поново своју дужност, У последна два случаја, када се Председник Индије појављује као вршилац председничке функције, у току тог периода он не може вршитИ функцију Председника Већа државе. У току периода у којем обавља дужности Председника Индије Потпредседник има сва његова овлашћена. Он ужива имунитет Председника. Остале привил егије, укључујући и плату, одређује му Парламент посебним законом. Преношење свИх овлашћења шефа државе на потпредседника чини и у овој земьи излишним ближе и посебно одређивање делокруга Потпредседника jep се тај делокруг, као што je раније речено, поклапа са оним што je прописано за Председника Индије.
(12) Устав САД из 1787, чл. 11, од. 1, ст. 6 и амандман XX. (13) National Forum on Presidential Inability held in Washington, D. C. on May 25; American Bar Association Journal, 1964; 7: 638—640.
(14) Prof. dr. Gorazd Kušej : Primerjalno ustavno pravo, Ljubljana, 1960, s. 310.